0
Takozvana “bioplastika” neće rešiti problem zagađenja plastikom

Demistifikacija mita o bioplastici: prevencija i ponovna upotreba su prava rešenja

 

Leto je u punom zamahu, a juli je bio veoma značajan mesec u borbi protiv zagađenja plastikom, kada je tokom Međunarodnog ˝Plastic Bag Free˝ dana  i julske kampanje ˝Plastic Free˝  apelovano na građane širom sveta da smanje upotrebu plastike. Ali šta je sa sve dostupnijom ˝bioplastikom˝ – da li bi ona mogla da reši probleme ove planete vezane za plastiku i omogući da se naša zavisnost od plastike nastavi? Najkraći odgovor glasio bi – ne. Odlučila sam da istražim zbog čega …

Šta je zapravo bioplastika? Verovatno zamišljate da je to neki materijal koji vizuelno ili na dodir izgleda kao plastika, ali je napravljen od prirodnih sirovina koje se razlažu u prirodne deliće, poput braon, hrskavih listova u jesen. Ali to je nažalost daleko od istine. Zapravo, izraz bioplastika je dvosmislena reč, koja se često koristi za dva različita pojma: plastiku na biljnoj bazi i biorazgradivu plastiku

Veći deo plastike na biljnoj bazi dostupne na tržištu zapravo je kombinacija biljne ili životinjske organske materije i fosilnih goriva. Proizvođači često mešaju plastične smole sa organskim materijalima – procenat fosilnih goriva u PET plastici koja se koristi za ambalažu je oko 20%, a da pri tome ne moraju da navedu procenat nafte u njihovim proizvodima.

“Kompanije ne žele da ljudi znaju da većina – ukoliko ne i sva – plastika na biljnoj bazi sadrži fosilna goriva, jer je to loše za njihovu reputaciju. Nažalost, kompanije ne moraju da navedu da njihova plastika na biljnoj bazi sadrži fosilna goriva.”  – kaže Ariadna Rodrigo, aktivista za održive proizvode u organizaciji Zero Waste Europe.

Zatim, tu su biorazgradiva i kompostabilna plastika.

Neki proizvođači tvrde da su njihovi plastični proizvodi u potpunosti kompostabilni. Ali, kada bi eksperimentisali i ubacili u vaš kućni kompost jedan takav proizvod, verovatno bi konstatovali za godinu dana da je on gotovo neizmenjen. ˝Čak i ako je biorazgradiva plastika napravljena od 100% organskog materijala, ona se najčešće biorazgrađuje u industrijskim postrojenjima za kompostiranje gde adekvatne temperature, nivoi vlage i određeni odnos bioplastike i organske materije pokreću proces razlaganja  – a mali broj ljudi ima pristup ovakvim postrojenjima,˝ objašnjava Rodrigo.

Pošto nije previše verovatno da ćete biti u mogućnosti da svoju biorazgradivu plastiku odnesete do industrijskog kompostišta, ona će ili stajati u vašem kućnom kompostu godinama ili će se pridružiti preostalom đubretu i završiti na nekoj deponiji, u insineratoru ili kao otpad u životnoj sredini ili moru, gde će ostati dugo vremena i postati deo problema zagađenja otpadnom plastikom.

Drugi proizvođači tvrde da je njihova plastika biorazgradiva u zemljištu ili moru (što bi praktično značilo da je plastika tako napravljena da dospe u more) – ali ona se nikad u potpunosti ne razgradi. Na primer, problem sa plastikom koja se razlaže u zemlji razmatran je u izveštaju Instituta za evropsku politiku u oblasti životne sredine, koji je radio ispitivanje plastičnog malča (tanki plastični materijal kojim se prekriva prostora oko biljaka radi sprečavanja rasta korova i dekoracije).

Najveći broj tzv. biorazgradivog plastičnog malča ne razlaže se dobro u zemlji, navodi se u ovom izveštaju. U EU se godišnje koristi oko 100.000 tona plastičnog malča, a samo 3.000 tona je biorazgradivo. Osim toga, samo 2.000 tona ovog materijala dostiže najviše kriterijume razgradivosti. Samo Francuska i Italija imaju standarde za biorazgradnju plastike u zemlji, dok ih Španija, Velika Britanija i Nemačka nemaju. Štaviše, samo 32% plastičnog malča se prikupi na kraju njegove upotrebe, dok se ostatak odlaže na deponije, ostaje u zemlji ili se spaljuje.

Tako da, iako na prvi pogled plastika na biljnoj bazi i biorazgradiva plastika mogu da deluju kao savršeno rešenje za naš problem zagađenja koje potiče od plastike, oni su zapravo samo lažan ˝lek˝. I kao što se kaže na info-grafiku koji je napravilo udruženje Rethink Plastic – plastika je jedan od najbrže rastućih zagađivača u svetu. Način na koji trenutno dizajniramo, proizvodimo i konzumiramo plastiku je i neodrživ i neefikasan. Održive alternative postoje – ali ˝bioplastika˝ nije jedna od njih.

Autor teksta: Zoë Casey

Izvor: Zero Waste News