0
Pola država članica EU ‘u opasnosti’ da ne ispuni postavljene ciljeve za reciklažu

Mnoge Vlade zemalja EU se bore sa ispunjavanjem dogovorenih obaveza vezano za reciklažu i prevenciju otpada, potvrđuje Evropska komisija u najnovijoj studiji koja se bavi procenom implementacije propisa u oblasti zaštite životne sredine u državama članicama EU.

Polovina zemalja EU su u opasnosti da ne dostignu propisanu vrednost od 50% reciklaže komunalnog otpada do 2020. godine, smatra Evropska komisija. Uprkos porasta stope reciklaže širom EU od 43,7% u 2014. godini na 46,4% u 2017. godini, samo 9 zemalja se nalaze na dobrom putu da ispune postavljeni cilj, dok je njih 5 – Austrija, Belgija, Nemačka, Holandija i Slovenija, već ispunilo ovu obavezu.


Izvor: Evropska komisija 2019; Grafika: EEB

Ova objava usledila je nakon što je Komisija objavila novi izveštaj za sve zemlje EU u kojem je naglasila u kojoj su meri propisi u oblasti zaštite životne sredine implementirani u EU. Neuspešna implementacija EU propisa koji za cilj imaju da zaštite ljude i životnu sredinu može dovesti do pokretanja prekršajnog postupka (tzv. infringment procedure) protiv Vlada tih zemalja. Do sada je 173 slučaja stiglo do suda.

Karmenu Vella, vrhovni zvaničnik EU za  životnu sredinu, upozorio je države članice da je potrebno da se mnogo više angažuju kako bi poboljšali stanje u oblasti upravljanja otpadom. Ovaj izveštaj apeluje na uvođenje mera kao što su bolje odvojeno prikupljanje otpada, uvođenje sistema po kojem proizvođači plaćaju za prikupljanje otpada od svojih proizvoda i njegovu reciklažu i uvođenje taksi za odlaganje na deponije i u insineratore.

EU procenjuje da će se implementacijom propisa u oblasti upravljanja otpadom uštedeti oko 72 milijarde evra godišnje do 2020. godine, istovremeno stvarajući uslove za otvaranje 400.000 novih radnih mesta i povećavajući godišnji obrt u reciklažnom sektoru za 42 milijarde evra. Bolje upravljanje otpadom može takođe da smanji zavisnost EU od uvoza sirovina iz drugih zemalja i da obezbedi sigurnije snabdevanje nekim od kritičnih resursa.

Piotr Barczak, ekspert za upravljanje otpadom iz European Environmental Bureau-a (EEB), rekao je za META da je implementacija EU propisa u oblasti upravljanja otpadom fundamentalna za porast kvaliteta i količine reciklaže. On između ostalog kaže:

“Najveći problem današnjice u oblasti upravljanja otpadom je da i dalje palimo i zakopavamo otpad koji može da se reciklira. Ovo je na primer jasan slučaj u Estoniji, koja razvija inseneraciju nauštrb reciklaži.”

Komisija je takođe rekla da 21 od 28 zemalja, mora da poboljša odvojeno prikupljanje otpada – nešto što može delimično da objasni nisku stopu reciklaže u 14 zemalja koje zaostaju u ovoj oblasti.

“Stvari bi bile umnogome drugačije ukoliko bi sve opštine poboljšale odvojeno prikupljanje svih različitih frakcija otpada kao što su plastika, staklo, papir, itd. To se može dostići uvođenjem sistema prikupljanja otpada “od vrata do vrata”, gde kamioni prikupljaju različite frakcije otpada u naznačeno vreme umesto da svaki dan kupe nerazvrstan otpad, koji na kraju skoro uvek završi na deponijama ili u insineratorima,” kaže Barczak.

Zemlje EU su bile u obavezi da uvedu odvojeno prikupljanje otpada od 2015. godine, ali je prikupljanje otpada “od vrata do vrata” opciono i ograničeno samo na neke oblasti. U Milanu, sistem prikupljanja otpada “od vrata do vrata” je omogućio da se za samo 3 godine stopa reciklaže podigne sa 34,5% na 48,5%.

U međuvremenu, države članice će takođe morati da se pripreme za nove reciklažne ciljeve koji su usaglašeni između institucija EU i nacionalnih Vlada prošle godine. Od zemalja EU se traži da recikliraju najmanje 55% komunalnog otpada do 2025. godine, 60% do 2030. godine i 65% do 2035. godine. Druge mere koje se preduzimaju radi poboljšanja u ovoj oblasti su uvođenje granice od 10% za odlaganje na deponije do 2035. godine, obavezno odvojeno prikupljanje bio-otpada i striktniji sistem koji bi naterao proizvođače da plaćaju prikupljanje glavnih reciklabilnih frakcija otpada.

Uprkos tome što su ovo bili ozbiljni izazovi za neke države, Barczak je optimista u pogledu novih ciljeva. “Ukoliko se uvedu potrebne mere neće biti problema da se ovi ciljevi dostignu. Ovih 5 država koje su već dostigle cilj od 50% mogu da posluže kao dobar primer, uključujući Sloveniju koja je napravila impresivni napredak u veoma kratkom vremenskom periodu. ” On zaključuje:

“Pored toga, nije da oni imaju previše izbora. Šta će da rade kada svetu ponestane dostupnih resursa?”

Uradi više sa manje

Pored upravljanja otpadom, prevencija ostaje “značajan izazov” za države članice EU, smatra Komisija. To je slučaj čak i u onim zemljama koje imaju visoku stopu reciklaže, uključujući tu Nemačku i Dansku.

6 zemalja – Austrija, Kipar, Danska, Nemačka, Luksemburg i Malta – proizvode najmanje dva puta više otpada po stanovniku nego one zemlje sa najnižom stopom generisanog otpada. U Estoniji, stvaranje otpada je imalo oštar skok od 280 kg po stanovniku u 2012. godini do 390 kg u 2017., dok je stopa reciklaže opala, a inseneracije porasla.

Autor teksta: Mauro Anastasio

Izvora: META magazin (https://meta.eeb.org)