0
Po našem mišljenju: Zašto depozit sistem može da bude koristan za trgovce

Više ne možemo da poričemo: svet prolazi kroz krizu plastičnog otpada i ona je sve veća – ali veća je i svest javnosti i akcije koje se povodom toga preduzimaju.

U junu 2018. godine, kao deo njihove ˝Planeta ili plastika?˝ inicijative, časopis Nacionalna geografija posvetio je ceo jedan broj svog časopisa problemu plastičnog otpada i od tada je pitanje odbačene plastike dobilo više pažnje od strane medija, javnosti i političara nego ikada pre.

Kako plastika privlači sve više pažnje na međunarodnoj agendi, interesovanje za uvođenje depozitnog sistema za boce od pića nastavlja da raste. U julu, Škotska Vlada je pokrenula javne konsultacije o depozitnom sistemu kako bi prikupila mišljenje zainteresovanih strana o tome kako bi ovaj sistem mogao da zaživi u Škotskoj. A u maju, politički lideri sa Malte su najavili da će preko  350 automata za otkup otpadne ambalaže od pića biti instalirani širom zemlje do 2019. godine.

Pored toga, neke od najrazvijenijih svetskih ekonomija razmatraju strategiju za uvođenje depozitnog sistema, a indijska savezna država Maharashtra je već uvela ovaj sistem. Uvođenje depozitnog sistema podržali su i lideri G20 na nedavnom sastanku u Hamburgu, kao i Evropska EPA mreža i UN Environment.

Ranije ove godine pisali smo o tome zašto uvođenje depozitnog sistema ima smisla za kompanije koje proizvode piće. U ovom članku naveli smo zbog čega bi jedan ovakav sistem bio dobar i za trgovce.

Dugogodišnji neprijatelj menja perspektivu

Decenijama, trgovci su bili među najglasnijim protivnicima propisa o uvođenju depozitnog sistema, pozivajući se na poteškoće u preuzimanju ambalaže od pića i dodatne troškove. Drugi argument koji su trgovci često iznosili je da će im takvi sistemi ugroziti poslovanje, jer će prikupljanje i procesuiranje praznih boca povećati vreme čekanja na kasi, što će pak naterati potrošače da kupuju negde drugde.

I dok neki od ovih argumenata zaista stoje, oni podstiču verovanje da se svi trgovci protive ovoj ideji i da je depozitni kaucijski sistem loš za poslovanje. Međutim u stvarnosti, depoziti donose nekoliko koristi trgovcima i sve veći broj velikih trgovinskih lanaca širom EU izražavaju svoju podršku za uvođenje ovog sistema.

Co-op i Iceland, koji su bazirani na teritoriji Velike Britanije, bili su prvi veći lanci supermarketa koji su pružili podršku za uvođenje depozitnog sistema, u novembru 2017. godine. U aprili 2018. godine lanac kafića Pret A Manger pokazao je svoju podršku testiranjem depozitnog sistema za svoje plastične boce u 3 radnje u Brajtonu. Poslednji trgovinski lanac koji je izrazio svoju podršku je bakalnica Morrisons, koja je u julu 2018. godine instalirala automate za otkup otpadne ambalaže od pića u sve svoje radnje na probni period od 6 meseci. U tom periodu, za svaku vraćenu bocu kupci će dobijati 100 Morrisons More poena u formi kupona, koji se mogu upotrebiti u prodavnici ili ih kupci mogu donirati za dobrotvorne organizacije.

Jedan od razloga zbog čega raste podrška uvođenju depozitnog sistema je činjenica da tehnološki napredak omogućava efikasniji proces povratka ove ambalaže. Dok se neki trgovinski lanci još uvek oslanjaju na ručno prikupljanje i sortiranje boca i izdaju kauciju svojim kupcima, sve više je zastupljeno uvođenje automata za otkup otpadne ambalaže. Ove mašine izbacuju potvrdu za depozit koja se može unovčiti na kasi. Ovi automati mogu da sortiraju ambalažu prema brendu, vrsti materijala i boji.

Osim uvođenja prikupljanja otpadne ambalaže, maloprodajni lanci igraju značajnu ulogu u informisanju kupaca o ovom sistemu, tako što svojim kupcima pružaju informacije o depozitnom sistemu i lokacijama na kojima se vrši refundiranje depozita na prodajnim mestima.

Kako bi se maloprodaja kompenzovala za procesiranje povratka ambalaže, najveći broj depozitnih sistema nudi naknade za rukovanje, koja pokriva troškove vezane za investicije u ekstra radnu snagu (za ručno prikupljanje) ili za kupovinu ili lizing automata za otkup otpadne ambalaže. Ove naknade takođe pomažu maloprodaji da pokrije troškove potrošnje struje, obezbeđivanje adekvatnog prostora i dodatnog osoblja koje će raditi na prihvatanju povratne ambalaže.

Izveštaj iz 2015. godine Zero Waste Scotlanda, procenjuje da su ukupni troškovi tipičnog depozitnog sistema  između 28,5 i 29 miliona evra, naknada za rukovanje koja bi se plaćala maloprodajnim objektima koji uvedu ovaj sistem iznosila bi čak 37,2 milona evra. To znači da bi neto prihod za sektor maloprodaje iznosio i do 8,7 miliona evra godišnje.

Povećana prodaja i promet

Brojne studije su pokazale da kada maloprodajni lanci obezbede adekvatnu lokaciju za povratak otpadne ambalaže, oni imaju dobit od povećane prodaje i prometa.

U sklopu svoje studije “Kupuj tamo gde odlažeš: istraživanje o navikama potrošača kada je u pitanju povraćaj ambalaže,” New York Public Interest Research Group (NYPIRG) je intervjuisala preko 1.100 ljudi koji su vraćali boce i konzerve u supermarkete. Ovo istraživanje je pokazalo da je 68% ljudi kupovalo tamo gde je predavalo svoju otpadnu ambalažu, a 81% tih kupaca reklo je da tamo češće kupuju. Pored toga, istraživanje je pokazalo da je čak 57% kupaca odabralo baš tu radnju jer ima dobar depozitni sistem za boce.

James Haines iz maloprodajnog lanca Central ShopRite kaže da je njegova prodavnica imala velike koriste od upotrebe automata za otkup otpadne ambalaže koji koristi već dve decenije i da je ˝program reciklaže koji primenjujemo povećao konkurentnost našoj prodavnici. Kupci su počeli da dolaze u našu prodavnicu kako bi upotrebili naš automat za otkup otpadne ambalaže i sada kupuju kod nas.˝

Pored toga što olakšavaju prodavcima rukovanje sa vraćenom ambalažom, današnji automati za otkup otpadne ambalaže omogućavaju trgovcima dodatni način komunikacije sa svojim kupcima i njihovo angažovanje. Ova oprema omogućava trgovcima da ponude interne promocije svojim kupcima preko videa, slika i websajtova za reklamu i dodaju kupone uz račune od depozita. To podstiče kupce koji su možda imali nameru da samo dođu i predaju ambalažu, da odu u kupovinu u njihovu prodavnicu.

Pored toga, uvođenje namenskog programa za reciklažu ili integrisanje reciklaže u već postojeći program, još jedan je način da se poveća angažovanje potrošača. Automati za otkup otpadne ambalaže mogu se tako podesiti da omoguće kupcima da mogu da doniraju iznos od depozita dobrotvornim organizacijama ili lokalnim organizacijama, pružajući značajnu priliku maloprodajnim lancima da ojačaju svoj brend na lokalnom nivou. Ove marketinške aktivnosti i aktivnosti u kojima učestvuju potrošači mogu da pomognu trgovinskim lancima da se izdignu u odnosu na druge igrače na tržištu i da steknu značajnu poslovnu prednost.

Stvari se pokreću i u EU

Evropska komisija je 28.maja izašla sa predlogom Direktive za jednokratnu plastiku, koja (između ostalog) predlaže cilj od 90% prikupljene ambalaže od pića do 2025. godine uvođenjem depozitnog sistema ili sistema upravljanja proizvodima. Donosioci odluka veruju da takve strategije mogu značajno da doprinesu smanjenju otpada i pomognu u dostizanju visokih ciljeva za ponovnu upotrebu i reciklažu, a istovremeno se smanjuje i zagađenje mora i okeana. Ovo je već demonstrirano u državama u kojima je uveden depozitni sistem – Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, Finskoj, Estoniji, Litvaniji i Holandiji.

I dok se trgovci bore sa protestima javnosti zbog jednokratne plastične ambalaže, cirkularni depozitni sistem bi mogao da bude rešenje problema. Kada se uzmu u obzir svi benefiti, nije teško videti zašto raste podrška za uvođenje ovog sistema, ne samo u javnosti nego i kod trgovaca.

 

Autori: Clarissa Morawski i Samantha Millette

Izvor: https://resource-recycling.com