Otkrivena imena najvećih brendova koji ‘krše EU propise o bezbednosti hemikalija’
Proizvođači kozmetike, lekova, hrane i plastike koriste ilegalno neke supstance
Nadležni organi ne mogu da garantuju potrošačima da su proizvodi koje kupuju bezbedniVlasti štite identitet imenovanih firmi
Najveći proizvođači kozmetike, hrane, lekova i plastike širom Evrope krše zakon koristeći milione tona hemikalija za koje nije prethodno urađena procena bezbednosti, utvrđeno je analizom pojedinih državnih dokumenata.
Evropska agencija za hemikalije (ECHA) smatra da je to prioritetan problem i u novembru 2018. godine je potvrdila da dve trećine od 700 ispitanih hemikalija krši značajne odredbe EU propisa koji reguliše bezbednost hemikalija REACH. Neku su to nazvali ’dieselgate hemijske industrije’.
Najveća nemačka ekološka organizacija BUND, članica European Environmental Bureau-a (EEB), obelodanila je neke od hemikalija, kompanija i sektora koji su u ovu aferu upleteni. Oni su se pozvali na pravo o slobodi informisanja kako bi dobili detalje o istraživanju koje je sprovela Nemačka Vlada o izveštajima o bezbednosti hemikalija iz 2014. godine, gde je zaključeno da 940 supstanci nije ispunilo kriterijume o bezbednosti propisane u REACH-u. Neke prepreke koje se tiču transparentnosti su sprečile BUND da ustanovi da li većina tih hemikalija i danas ne ispunjava tražene kriterijume. Ali za 41 supstancu dosijei nisu izmenjeni od 2014. do 13. aprila 2019., što je datum kada je BUND završio svoju analizu, tako da:
- za 654 kompanija identifikovano je 41 dosijea u kojima se prema istraživanjima u Nemačkoj, krši zakon. Nemačka ima najviše kompanija protiv kojih je pokrenut prekršajni postupak – 169, dok Velika Britanija ima 80, Holandija 68, Francuska 56, Italija 49, Španija 42 i Belgija 38. Isto je otkriveno za kompanije širom EU, osim na Malti i u Letoniji.
- Ovde spadaju i 5 od 10 najvećih globalnih proizvođača hemikalija (prema prodaji): BASF, Dow Chemical, SABIC, Ineos, ExxonMobil. Takođe, tu su i 3M, Henkel, Sigma-Aldrich, Solvay, Du Pont, Clariant, Thermo Fisher.
- Neke su ranije pretrpele slične skandale – Bayer (glyphosate), Dow Chemical (Bhopal) i Chemours (GenX).
- U druge takođe dobro poznate kompanije spadaju i Michelin, BP i Endesa.
- Na toj listi se nalaze i proizvođači veoma osetljivih proizvoda kao što je kozmetički gigant L’Oréal, proizvođač hrane i pića kompanija DSM i proizvođač lekova Merck. Neki od njih na svojim websajtovima tvrde da prodaju ekološke i zdravstveno ispravne proizvode: Sustainability Support Services, Health & Beauty Continental Europe, Ecolab, Superdrug Stores, EcoMundo, ECO-RIGEN, VERBIO Diesel Bitterfeld.
- REACH propisi o registraciji (poglavlje II REACH-a) obavezuju kompanije da za sve supstance koje stavljaju na tržište prethodno urade izveštaj o bezbednosti hemikalije.
- ECHA odbija da jasno identifikuje Dosijee za supstance koji nisu u skladu sa propisima, uprkos višestrukim zahtevima od strane nevladinog sektora i parlamentaraca. Desetine hiljada downstream proizvođača koriste hemikalije čija bezbednost nije dokazana. Njihovi radnici zbog toga mogu biti u opasnosti.
Između 12 i 121 miliona tona ovih 41 hemikalija se koriste godišnje u Evropi. Neke od njih se nalaze u industrijskim ili proizvodima za opštu potrošnju, uključujući igračke ili proizvode koji dolaze u kontakt sa hranom. Oni sadrže:
Dibutil ftalat
Upotreba: plastifikator koji se koristi u proizvodnji podova, nameštaja, igračaka, građevinskog materijala, zavesa, obuće, kože, papirnih i kartonskih proizvoda i elektronske opreme.
Tonaža: 1,000 – 10,000 tona godišnje.
Poznate opasne karakteristike: može štetno da utiče na plod; sumnja se da može štetno da utiče na plodnost; veoma toksičan po živi svet u vodi.
Zvanična identifikacija opasnosti od strane kompanija: Nedostaje ili je nekompletna.
Tonaža: 1,000 – 10,000 tona godišnje.
Poznate opasne karakteristike: može štetno da utiče na plod; sumnja se da može štetno da utiče na plodnost; veoma toksičan po živi svet u vodi.
Zvanična identifikacija opasnosti od strane kompanija: Nedostaje ili je nekompletna.
Metil acetat
Upotreba: kao premaz proizvoda, lepak i sredstvo za zaptivanje, kozmetika i proizvodi za ličnu negu, proizvodi za pranje i čišćenje.
Trihloretilen
Upotreba: uglavnom se koristi u industriji.
Tonaža: 10,000 – 100,000 tona godišnje.
Poznate opasne karakteristike: izaziva iritaciju kože i jaku iritaciju oka; sumnja se da može da dovede do genetskih defekata; može da izazove pospanost i nesvesticu; može da dovede do pojave karcinoma; štetno za živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama.
Zvanična identifikacija opasnosti od strane kompanija: Nedostaje ili je nekompletna.
Dnevno izlaganje smeši toksičnih supstanci dovodi do porasta stope kancera, reproduktivnih poremećaja, metaboličkih oboljenja kao što su dijabetes i gojaznost, kao i oštećenja u neurološkom razvoju, između ostalih oboljenja. Hemikalije koje izazivaju zabrinutost su sveprisutne u hrani, vodi, proizvodima, domaćinstvima, na radnim mestima i mogu se naći i u najzabačenijim krajevima. Oni u naš organizam najčešće ulaze gutanjem, ali takođe i kroz kožu i pluća, obično kao prašina ili para. Danas se u ljudskom organizmu može detektovati preko 300 industrijskih hemikalija koje nisu bile prisutne u organizmima naših predaka. Smatra se da se danas bebe rađaju sa određenim koncentracijama tih opasnih hemikalija u organizmu.
Vrh ledenog brega
Prava razmera ovog problema može biti mnogo veća, ali su brojne prepreke sprečile BUND da verifikuje status usaglašenosti za oko 700 od 940 hemikalija identifikovanih u nemačkom istraživanju ili identitet više od 5000 od skoro 7000 odgovornih kompanija. Tačan broj bilo je nemoguće dobiti, a u 124 slučaja ime kompanije označeno je kao poverljivo.
U sklopu istraživanja koje je naručila Nemačka agencija za zaštitu životne sredine, a sproveo Federalni institut za procenu rizika (BfR), provereno je svih 1814 supstanci koje se proizvode u većim količinama (preko 1000 tona godišnje), a koje su kompanije registrovale u ECHA-i do marta 2014. Zvaničnici su se pre svega fokusirali na testiranja onih kategorija opasnosti koje su najopasnije po zdravlje ljudi i životnu sredinu – kancerogenost, mutagenost, perzistentnost, bioakumulaciju, toksičnost po reprodukciju i razvoj.
Nemački zvaničnici su objavili 2015. godine da je samo 1 od 1814 dosijea supstanci ispunio sve zahteve testiranja i bio je urađen u saglasnosti sa propisima. Ovo otkriće je nateralo BUND da zatraži slobodan pristup tim informacijama. Konačna verzija studije iz 2018. godine nije dala podatke o binarnoj usklađenosti, da li je dosije prošao ili je odbijen, već da li su urađena sva potrebna ispitivanja. Nemački zvaničnici su objavili da je, u proseku, 32% obaveznih ispitivanja nedostajalo, dok je 37% njih bilo previše kompleksno da bi se mogao doneti neki zaključak. Oni su ustanovili da ECHA nije uspela da u praksi primeni princip ´bez podataka nema stavljanja na tržište´ (REACH Član. 5), tj. izvrši proveru da li su dostavljeni svi potrebni podaci pre nego se izda autorizacija, što je omogućilo da hemikalije koje nisu imale sve potrebne podatke o bezbednosti budu stavljene na tržište u velikim količinama.
U martu 2018., BfR je konačno BUNDU dao spisak 940 hemikalija koje je ˝procenio da nisu u saglasnosti sa zahtevima˝, ali su odbili da imenuju bilo koju od 7000 kompanija koje su za ovo odgovorne, pozivajući se na komercijalnu poverljivost. Glavni podnosilac zahteva za registraciju traži dozvolu da joj se odobri korišćenje hemikalije i sam snosi odgovornost za rezultate ispitivanja njene bezbednosti ispred konzorcijuma firmi. Pošto ECHA odbija da saopšti da li je u međuvremenu bilo nekog ažuriranja podataka i u najvećem broju slučajeva identitet glavnog registranta, BUND nije bio u mogućnosti da potvrdi status svih 41 supstanci. To su dosijei za hemikalije koji nisu ažurirani od strane glavnog registranta od kada je BfR uzeo podatke za 2014. Iako je glavni registrant taj koji registruje podatke o bezbednosti hemikalije, sve firme koje su zadužene za taj dosije su odgovorne za ova neslaganja.
ECHA već dugo zna o propustima vezanim za podatke o bezbednosti. Revizija u poslednjih 10 godina dosijea za 2.000 hemikalija koje sadrže 700 supstanci pokazala je da za 70% njih nedostaju podaci o bezbednosti. Poslednji godišnji izveštaj je ukazao da nedostaju važni podaci o bezbednosti za 71% supstanci. ECHA je isključivo ta koja odobrava stavljanje hemikalija na tržište i samo ona može da ih povuče sa tržišta. Od oko 95.000 dosijea o hemikalijama registrovanih u Evropi do sada, ECHA je povukla samo 3 jer su nedostajali podaci o bezbednosti, od svog osnivanja 2007. godine. Oni sami procenjuju usaglašenost sa propisima, ali ne objavljuju javno status usaglašenosti, zbog čega je downstream kompanijama teško da procene rizike, kao i trećim stranama, uključujući širu javnost, kako bi uzeli učešće u procesu donošenja odluka, informisali se o svojoj kupovini i doneli odluku u šta treba da investiraju.
Zvaničnici na nacionalnom nivou testiraju nekoliko stotina prioritetnih hemikalija i konstatuju da je polovina opasna za komercijalne svrhe za koje se trenutno koriste i da mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja i/ili zagađenje životne sredine. Oni konstatuju da je potrebno preduzeti neke mere po tom pitanju, ali nadležni organi i na nacionalnom i na nivou EU u tri četvrtine slučajeva ništa ne preduzimaju. Nacionalni nadležni organi su zakonski odgovorni za sprovođenje REACH-a, mogu da kazne firme ili ih čak i zatvore u ozbiljnijim slučajevima, kada su ljudi ugroženi. Uprkos upozorenjima da ne-usaglašenost ˝može da rezultuje štetnim posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu˝ (REACH, recital 122), uglavnom se sve svodi na blage sankcije, obično verbalne ili pisane savete. Striktnije Nordijske zemlje imaju znatno veći stepen usaglašenosti.
Hemijska industrija godišnje ima prihode od 500 milijardi evra u Evropi i kontrolišu je neki od najbogatijih i najmoćnijih pojedinaca. Oni tvrde da im je bezbednost prioritet, ali se žale na troškove ispitivanja bezbednosti. Jedna registracija košta industriju oko 80.000 €, dok REACH uštedi poreskim obaveznicima oko 50 milijardi € za troškove zaštite životne sredine, prema Evropskoj komisiji. Korist ˝smanjuje˝ troškove, kažu oni.
Gledajući unapred
BUND chemicals policy officer Manuel Fernandez, kaže: “Hemijske kompanije već godinama krše ovaj zakon i uspevaju da se provuku, prodajući supstance koje mogu da izazovu hormonalne kancere, oštećenje mozga i druge teške zdravstvene probleme. Nas potrošače drže u mraku, jer ne znamo da li su proizvodi koje svakodnevno koristimo bezbedni ili ne. Ono što zasigurno znamo je da EU i nacionalni nadležni organi moraju da se ozbiljno pozabave ovim problemom. ”
EEB chemicals policy manager Tatiana Santos, kaže: “Ovo bi trebalo da zabrine investitore i downstream kompanije koliko i građane. Na hiljade njih rukuju supstancama koje mogu da prouzrokuju velike probleme za njihov brend i velike finansijske probleme. ECHA ništa ne radi po ovom pitanju već godinama. Vidimo da agencija radi u pravom smeru, ali zašto sva ta tajnovitost? U osnovi svega je da se EU propisi o bezbednosti hemikalija ignorišu. BUND je otkrio samo ´vrh ledenog brega´; ECHA treba da nam da ostale informacije. Imamo pravo da znamo da li su hemikalije bezbedne ili ne. REACH je najbolji, najambiciozniji propis koji reguliše oblast upravljanja hemikalijama na svetu i zbog njega se ponosimo što smo Evropljani. Ali to ništa ne znači ako se ne shvati ozbiljno.”
Nevladin sektor želi da ECHA jasno identifikuje u svojim bazama podataka sve Dosijee o hemikalijama koje nisu u saglasnosti sa zahtevima propisa i odgovorne firme. ECHA bi naknadno trebala da proveri sve neusaglašene dosijee koje je identifikovao BfR i proveri da li su sada kompletni, kao i da poboljša, poveća i ubrza proveru usaglašenosti. Nacionalni nadležni organi treba da budu transparentniji i propisuju teže sankcije, uključujući finansijske kazne, da objave imena onih koji krše zakon ili da pokrenu krivični postupak bez odlaganja.
Autor teksta: Jack HUNTER
Izvor: EEB press release