0
Korona virus ubrzava izbacivanje iz upotrebe uglja u Evropi

Dok Austrija i Švedska zatvaraju svoje preostale termoelektrane na ugalj, da li virus korone ubrzava izbacivanje iz upotrebe uglja u Evropi?


Fotografija preuzeta iz nedeljnika META

Globalna pandemija je zadala težak udarac zagađenju izazvanom upotrebom fosilnih goriva. Iako cena uglja nije otišla u minus, kao što je to slučaj sa naftom, tržište uglja je prilično uzdrmano širom sveta.

U Evropi upotreba uglja za proizvodnju energije je opala za 2% od februara, izveštava Bloomberg, dok je u SAD-u opala za 5%. Čak je i u zemljama u kojima se ekonomija u velikoj meri oslanja na ugalj, kao što su Kina i Indija, došlo do znatnog smanjenja udela uglja na tržištu.

Restriktivne mere koje su naše Vlade preduzele kako bi usporile širenje korona virusa, prouzrokovale su smanjenje potrošnje energije na globalnom nivou, ali je tržište električne energije najmanje pogođeno. Međutim, podaci Međunarodne energetske agencije (IEA) pokazuju da se tržište uglja suočava sa najvećim padom od Drugog svetskog rata.

Prava cena uglja

Ugalj ima visoku cenu za ljude i prirodu. Termoelektrane na ugalj su odgovorne za emisije velikih količina gasova sa efektom staklene bašte, kao i za toksičnu smešu opasnih zagađujućih materija koje zagađuju vazduh koji udišemo. U Evropi, sagorevanje uglja je najveći izvor otrovne žive dospele u vazduh i ima značajnu ulogu u ubrzanju klimatskih promena.

Kopanje i pranje uglja, sagorevanje i upravljanje otpadom, takođe prouzrokuju smanjenje količine i kvaliteta slatke vode. To je prava cena biznisa čija profitabilnost opada neviđenom brzinom.

Gotovo polovina termoelektrana na ugalj u svetu trenutno posluju sa gubitkom, dok profit od uglja pada. Studija koju sprovodi Carbon Tracker o profatibilnosti 95% postrojenja na ugalj koje rade ili su u planu širom sveta, pokazala je da će 46% njih biti neprofitabilno ove godine, u poređenju sa 41% u 2019. godini. I kako se beleži porast obnovljivih izvora energije u odnosu na ugalj, očekuje se da će taj procenat i dalje rasti.

Izveštaj objavljen prošle godine on strane klimatskog “think tanka” Sandbag, pokazuje kako je ukupan profit od nemačkog lignita opao za 54% u prvoj polovini 2019. godine, sa gubitkom od 664 milona evra za taj sektor i nijedno lignitno postrojenje nije uspelo da u potpunosti pokrije svoje fiksne troškove.

Kako se razlika između cene struje i cene ugljenika smanjuje, i na snagu stupaju nove EU granične vrednosti zagađivanja za lignitna postrojenja, Sandbag procenjuje da će tzv. “mrki ugalj” nastaviti da donosi gubitke srednjoročno: drugim rečima, “lignitna keš krava je prestala da donosi dobit”.

Vreme je da ugalj ostavimo za sobom

Dok kriza izazvana korona virusom ubrzava već ispisanu sudbinu uglja, sve više i više Vlada se obavezuje da će izbaciti ugalj iz upotrebe i preduzimaju konkretne korake ka budućnosti bez uglja. U proteklim nedeljama Austrija i Švedska su zatvorile preostale termoelektrane na ugalj i pridružile se Albaniji, Belgiji, Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Norveškoj koje ne koriste ugalj za proizvodnju električne energije.

“Kako ozbiljni izazovi po naše zdravlje sa kojima se trenutno suočavamo, polako potiskuju ugalj u zamenu za obnovljive izvore što je ispravna odluka, tako će se to postepeno odraziti kroz poboljšanje zdravlja, zaštitu klime i otporniju ekonomiju,” smatra Kathrin Gutmann, direktor kampanja u organizaciji Europe Beyond Coal.

Ipak previše država još uvek zaostaju. To je slučaj Bugarske, Poljske, Rumunije, Turske i Zapadnog Balkana, čije Vlade još uvek nisu ni počele da raspravljaju o prestanku upotrebe uglja.

Nemačka, najveći zagađivač gasovima sa efektom staklene bašte u Evropi, trenutno razmatra prestanak upotrebe uglja do 2038. godine – čak 10 godina duže nego što su to preporučili Evropski parlament i OECD – a planiraju da isplate multi-milionske naknade zagađivačima ugljem.

Status i evolucija nacionalnih planova za izbacivanje uglja iz upotrebe može se pratiti preko Coal Exit Tracker, interaktivne mape koju je napravila organizacija Europe Beyond Coal. Pored toga što prati izbacivanje uglja iz upotrebe i nove projekte vezane za ugalj koji su trenutno u pripremi, ovaj alat takođe daje podatke o tehničkim specifikacijama, doprinosima emisijama CO2 i modeluje uticaj na zdravlje termoelektrana u Evropi.

Tranzicija ka čistijoj budućnosti

Kako prelazak na svet bez uglja postaje neizbežan koliko i neophodan, on može delovati veoma izazovno za one države i regije gde je iskopavanje i sagorevanje uglja bilo i još uvek je primarni izvor energije i prihoda za hiljadu ljudi. Međutim, moguća je i pravedna tranzicija koja o svemu vodi računa. Vlade razvijaju planove kako bi zaštitili lokalnu radnu snagu i ugrožene zajednice, i najmanje jedno postrojenje je najavilo zatvaranje bez otpuštanja.

U januaru, EU je predstavila multi-milionski plan, tzv. “Just Transition Mechanism” (JTM), za podršku zajednicama na koje će se odraziti izbacivanje uglja iz upotrebe.

Kratkoročno i dugoročno, JTM će pružiti podršku regijama koje u velikoj meri zavise od uglja i ugljenika i koje se suočavaju sa društveno ekonomskim izazovima, tako što će stimulisati javna i privatna ulaganja u sektore koji malo ili uopšte ne emituju ugljenik i omogućavaju stvaranje novih radnih mesta.

JTM finansiranje treba da bude uslovljeno nivoom klimatskih ambicija koje su definisale Vlade, i ovaj plan može da utaba put za više klimatske ciljeve i brzu tranziciju na sisteme bez fosilnih goriva. Međutim, aktivisti su zabrinuti da te pare mogu da završe u pogrešnim džepovima ili za finansiranje štetnih projekata, ukoliko se ne izuzme investiranje u nove fosilne infrastrukture, kao što su gasovodi.

Riccardo Nigro, koordinator kampanje o sagorevanju uglja i rudarstvu u EEB-u, kazao je za META da JTM nije srebrni metak i biće koristan samo ukoliko se upotrebi na pravi način: “Kako budemo polako izlazili iz ove vanredne zdravstvene situacije, pravedni i zeleni oporavak mora biti osnov za ponovnu izgradnju naše ekonomije. Evropski Green Deal nudi mogućnosti za podsticanje održivih investicija. Ne možemo da dopustimo da bacamo državni novac na fosilna goriva koja su veliki zagađivači i koja štetno deluju na naše zdravlje i klimu; vreme je za čistiju budućnost.”

Autor teksta: Roberta Arbinolo

Izvor: META – Nedeljnik European Environmental Bureau