0
Kopenhagen se odlučio za izgradnju insineratora, a pokazalo se da ih je ta greška skupo koštala

Pravilo broj jedan kod investiranja je – kupi jeftino i skupo prodaj. Kopenhagen je, međutim, izgradnjom zloglasnog Amager Bakke postrojenja za dobijanje energije iz otpada, pokazao da tako ne misli.

Procenjen kao investicija od nekih 500 miliona evra, Amager Bakke insinerator u Kopenhagenu je najskuplji insinerator ove vrste u jednoj od, kako se smatra, najekološkijih zemalja Evrope. Iako je već sama po sebi cifra od 500 miliona evra astronomska, ona nije konačna i vremenom će sve više da raste, jer je ovo postrojenje već pretrpelo ozbiljan tehnički kvar od kada je otvoreno u maju ove godine. Ovaj kvar u velikoj meri ometa sam proces proizvodnje struje iz otpada. Kao odgovor na taj problem, Danska vlada je izdala opštinskoj kompaniji za odlaganje otpada Amager Ressource Center (ARC), dozvolu za skladištenje nekoliko tona neobrađenog otpada dok se ovaj problem ne reši.

To nije jedini problem sa kojim se suočava ova skupocena investicija grada Kopenhagena. U oktobru 2016. godine,  tokom njegove izgradnje, došlo je do otkazivanja tehničkih instalacija velike peći za sagorevanje koja čini centralni deo Amager Bakke postrojenja, što je dodatno uvećalo troškove za 13 miliona evra i prouzrokovalo kašnjenje od 7 meseci samog projekta, koji je trebao da bude završen u januaru 2017.

Pored ogromnih troškova za njegovu izgradnju, čiji je najveći deo pao na teret građana Kopenhagena koji će dobijati toplotnu energiju iz ovog postrojenja, kapacitet rada ovog postrojenja je previše visok – 400.000 tona otpada na godišnjem nivou. Zbog ovoga, ukoliko postrojenje bude radilo manjim kapacitetom i bude poslovalo sa gubitkom, troškove nastalog deficita će snositi poreski obaveznici. Prema danskim novinama The Murmur, kako bi se dostigao maksimalan kapacitet postrojenja potrebno je dodatnih 90.000 – 115.000 tona otpada, što Danska vlada planira da postigne uvozom otpada, a to je u totalnoj suprotnosti ne samo sa nacionalnom strategijom resursa, već i sa onom EU.

U svojoj nedavnoj objavljenoj izjavi o ulozi procesa dobijanja energije iz otpada u cirkularnoj ekonomiji,  Evropska komisija je podržala stanovište Zero Waste Europe o budućnosti upravljanja otpadom, navodeći da je ‘upravljanje otpadom jedna od glavnih oblasti koje je potrebno dodatno unaprediti – povećanje prevencije otpada, ponovne upotrebe i reciklaže su ključni ciljevi i akcionog plana i novog paketa propisa o otpadu ’.  U ovoj izjavi kaže se i da se ’mešani komunalni otpad u najvećoj meri koristi u procesu dobijanja energije iz otpada, najviše spaljivanjem (52%). Važeći zakonski propisi i predlog propisa u oblasti cirkularne ekonomije, bi trebalo da promene ovu situaciju. Očekuje se da će pravilno odvojeno sakupljanje otpada i više ciljne vrednosti za reciklažu drva, papira, plastike i biorazgradljivog otpada, smanjiti količine otpada koji bi mogao da bude korišćen u procesu dobijanja energije iz otpada, u insineratorima i ko-insineratorima’.

Za nas koji se bavimo Zero Waste inicijativom, to je kao muzika za naše uši. Za zemlje koje masovno koriste insineratore kao što je to Danska, međutim, ova izjava Komisije je poput noćne more. Sa sve manje otpada koji bi mogao da se spaljuje, nova, sjajna peć u Kopenhagenu imaće sve manje goriva, što će prouzrokovati gubitak profita i predstavljati dodatno finansijsko opterećenje za stanovnike Kopenhagena u narednim godinama.

Jasno je da budućnost cirkularne ekonomije zavisi od uspeha održivog upravljanja otpadom, u čemu insineratori imaju malu, gotovo nepostojeći, ulogu. U slučaju Danske, iako insineratori znatno smanjuju količinu otpada koji završava na deponijama, njihova prioritizacija u odnosu na moderan pristup odvojenog prikupljanja otpada, znatno je usporila rast stope reciklaže.

 

Nedostaci sistema upravljanja otpadom koji se u najvećoj meri bazira na spaljivanju otpada su očigledni, zbog čega još više iznenađuje da se Kopenhagen odlučio za takvu opciju. Do sada su ekonomski problemi vezani za prevelike investicije u insineratore bili kompenzovani uvozom velikih količina otpada, uglavnom iz Velike Britanije. Samo tokom 2015. godine uvezeno je iz drugih zemalja 781.135 t otpada u Dansku, što iznosi 128,12 kg otpada po stanovniku Danske. Ova strategija nije održiva, pogotovu imajući u vidu sve moguće posledice Brexita, jer se postavlja pitanje da li će Danska moći da nastavi sa uvozom britanskog otpada. Pored toga, u Kopenhagenu je od nedavno započelo odvojeno prikupljanje bio-otpada, čime se smanjuje potencijalna količina otpada koja bi mogla da se spaljuje u novom postrojenju. Budućnost ne izgleda svetlo, pogotovu imajući u vidu sve dosadašnje probleme sa postrojenjem za insineraciju Amager Bakke, ova ogromna investicija već deluje kao promašaj za nekadašnju zelenu prestonicu Evrope, samo nekoliko meseci nakon njegovog otvaranja.

Autor teksta: Christopher Nicastro

Izvor: https://www.zerowasteeurope.eu