0
Kakav svet želimo posle COVID-19?

Frans Timmermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije koji je zadužen za Evropski Green Deal
[izvor fotografije: Evropski Parlamet]

Kriza prouzrokovana korona virusom izazvala je puno patnje i neizvesnosti, ali saniranje posledica ove krize nudi mogućnost da se oslobodimo starih navika i izgradimo cirkularnu, održivu i visoko konkurentnu ekonomiju, smatraju Frans Timmermans i Bertrand Piccard.

Frans Timmermans je izvršni potpredsednik Evropske komisije, a Bertrand Piccard je osnivač i predsedavajući Solar Impulse Fondacije.

Kriza izazvana korona virusom još uvek nije završena i mnogo ljudi je pogođeno: oni koji su zaraženi i njihove porodice, zdravstveni radnici koji su u prvim borbenim redovima, svi oni koji su izgubili posao, preduzetnici i manja preduzeća koji se suočavaju sa neizvesnom budućnošću, a berze padaju. Za mnoge ovo su izuzetno teška vremena.

Trenutno, fokus treba da bude na borbi sa virusom dok se trudimo da se naša ekonomija i finansijski sistem što pre oporave. Međutim, kako postepeno izlazimo iz ove krize, moraćemo da što pre ponovo pokrenemo našu ekonomiju, da ponovo uspostavimo proizvodnju i vratimo ljudi na posao kako bi mogli da prihoduju.

To nam ostavlja izbor da se ili očajnički borimo da se vratimo na prethodno stanje ili da se izborimo za nešto mnogo bolje. Kakvu smo situaciju imali pre COVID-19?

Tromu, linearnu ekonomiju koja emituje ugljenik; borbu za povećanje broja radnih mesta i kvaliteta života, osiromašenje prirodnih resursa, stvaranje opasnog otpada i toksičnih zagađivača, dovodeći populaciju i industriju u opasnost, a da ne pominjemo klimatske promene.

Da li je to stvarno ono na šta želimo da se vratimo?

Postoji i drugi način; treba težiti kvalitativnom rastu, sa cirkularnom, održivom i visoko konkurentnom ekonomijom. Kako stići do toga? Tako što ćemo zameniti staru zagađujuću infrastrukturu sa modernom, čistom i efikasnom u svim sektorima – vodoprivredi, energetici, građevinarstvu, saobraćaju, poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji, da imenujemo neke. Ovo će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i rast BDP-a u mnogo većoj meri neko stari način.

Zbog toga argument da je Green Deal luksuz koji sebi ne možemo da priuštimo nikako nije validan. Preti nam velika opasnost od poplava, suša, požara, porasta nivoa mora i dezertifikacije. Šta više, narušavanje prirode i topljenje permafrosta (zemljište koje se nalazi na temperaturi od 0°C ili ispod nje, u periodu dužem od dve ili više godina), primoraće nas da se suočimo sa još više nepoznatih virusa.

Iznenadno zaustavljanje masovne proizvodnje i transporta, iako štetno utiče na našu ekonomiju, pokazuje kako bi svet izgledao ukoliko bi elektrifikovali saobraćaj i smanjili upotrebu fosilnih goriva u industriji. Umesto da zamišljamo kako bi bilo da imamo čist vazduh u centru grada, sada možemo i sami to da osetimo.

Green Deal je strategija razvoja koja u isto vreme štiti i životnu sredinu. Obnovljiva energija i čistije tehnologije su velika prilika za bolju budućnost ekonomije i industrije, nego što je povratak na ekonomiju koja se zasniva na fosilnom gorivu sa svim njenim nesigurnostima i nepredvidivostima.

Zašto je to tako? Zato što su čistije tehnologije isplativije same po sebi, jer omogućavaju uštedu energije i resursa. Ulaganje sredstava u ovu novu infrastrukturu nije trošak već investicija, način da se uveća profit industrije i smanje troškovi pojedinaca.

Možemo izgraditi snažnu energetsku mrežu iz obnovljivih izvora koja bi se zasnivala na solarnoj i geotermalnoj energiji, energiji iz biomase i energiji vetra, mada postoje i mnoge druge mogućnosti. Mogli bi da elektrifikujemo luke i uvedemo sistem napajanja brodova po principu ´shore-to-ship power´ (to je infrastruktura koja omogućava napajanje brodova strujom sa obale dok su  usidreni u luci) kako bi smanjili emisije iz morskog saobraćaja; da izgradimo stanice za punjenje električnih vozila i stanice za punjenje vodonikom; uvedemo efikasnije standarde za sve vrste aparata; smanjimo energetsku potrošnju zgrada uvođenjem efikasnog grejanja, ventilacije i hlađenja, inovativnih izolacionih tehnologija ili inteligentnih rešenja za solarno senčenje fasada.

Možemo da pomognemo našim poljoprivrednicima u modernizaciji, tako da koriste manje pesticida i da više povedu računa o životnoj sredini dok istovremeno proizvode zdraviju hranu.

Ove tehnologije već postoje. To su samo neki primeri rešenja koja su identifikovana i odabrana od strane Solar Impulse Fondacije u njihovom #1000Solutions izazovu. Međutim, da bi se ova rešenja i realizovala neophodno je da im se omogući bolja dostupnost investicijama, javne nabavke u skladu sa Pariskim dogovorom i povoljni ekološki propisi koji će omogućiti veću potražnju za ovakvim rešenjima na tržištu.

Odlaganje strožijih standarda za emisije iz vozila neće pomoći automobilskoj industriji, jer gradovi uvode zabrane za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i kupci prelaze na električna vozila. Niti će dalji rad toplana na ugalj pomoći energetskom sektoru dok cene energije iz obnovljivih izvora nastavljaju da padaju.

Ukoliko nastavimo da radimo po starom teško da ćemo moći da se izvučemo iz sadašnje situacije.

Umesto da iskoristimo ova podsticajna sredstva za podršku ‘business as usual’ principa – da ostanemo pri zastarelom modelu ekonomije i investiramo u nešto što će uskoro biti prevaziđeno – trebalo bi da ulažemo u novu ekonomiju kako bi izašli iz krize u boljem stanju nego što je bilo pre nje, spremni za budućnost: održivi, inkluzivni, konkurentni i spremni.

To će nam pomoći da stvorimo najveće industrijsko tržište u ovom stoleću, jer danas je mnogo profitabilnije da štiti životnu sredinu nego je dalje narušavati.

Ovo nam je možda najbolja prilika da to i uradimo.

Autori teksta: Bertrand Piccard i Frans Timmermans

Izvor: