Jednokratna plastika: Evropski parlament je odobrio zabranu
Plastične slamčice i posuđe, štapići za uši i okso-razgradive posude za hranu biće zabranjeni u EU od 2021. godine, posle glasanja Evropskog parlamenta koje se smatra „istorijskim“.
U sredu 27. marta, Evropski parlament je usvojio sa 560 glasova za, 35 protiv i 28 uzdržanih, novu direktivu kojom se zabranjuje stavljanje na tržište predmeta od plastike za jednokratnu upotrebu, koji čine 70% plastičnog otpada na evropskim plažama.
Prema ovoj novoj direktivi zemlje EU će morati da obezbede prikupljanje 90% plastičnih boca do 2029. godine. Pored toga, plastične boce će morati da sadrže najmanje 30% reciklirane plastike do 2030. godine, odnosno 25% do 2025. godine. Shema produžene odgovornosti potrošača biće uvedena i za proizvode kao što su filteri za cigarete i oprema za ribolov, kako bi se pokrili troškovi čišćenja.
Cigarete sa plastičnim filtrima, plastične šolje, vlažne maramice i sanitarni ulošci moraće da imaju nalepnicu na kojoj se potrošači informišu o posledicama po životnu sredinu ako ove predmete ne bace u kante za smeće, prema propisu koji je usaglašen na sastanku Saveta EU u decembru 2018.
“Ovaj propis ima za cilj da smanji troškove zagađenja životne sredine za 22 milijarde evra, koliko se procenjuju troškovi zagađenja plastikom do 2030. godine”, rekao je predstavnik Belgije u Evropskom parlamentu Frédérique Ries, član liberalne ALDE grupe, koji je bio zadužen za ovaj dosije.
Ova direktiva je imala široku podršku političkih grupa i lidera EU. Potpredsednik Evropske komisije Jyrki Katainen rekao je da kad jednom budu implementirani “novi propisi ne samo da će sprečiti stvaranje plastičnog otpada, već će EU učiniti svetskim liderom u održivoj politici upravljanja plastikom … dajući prostora industriji za nove inovacije.”
Član Evropskog parlamenta Karl-Heinz Florenz iz European People’s Party (EPP), rekao je da je ova odluka dobra za životnu sredinu i za ekonomiju, jer se oko 95% vrednosti plastike, što iznosi između 70 i 105 milijardi evra, trenutno gubi. Massimo Paolucci iz Socijalista & Demokrata je rekao da “sve više i više ljudi shvata da ne možemo da nastavimo sa ovim ´rasipničkim´ načinom života”.
Posle formalnog usvajanja od strane Saveta EU, države članice će imati dve godine da ovu direktivu prenesu u domaće zakonodavstvo. Među prvima je reagovao italijanski ministar zaštite životne sredine Sergio Costa, rekavši da je to „istorijsko glasanje“ i obećao da će progurati ovaj zakon u Italiji “što pre to bude moguće”.
“Današnja odluka mogla bi uskoro da postane jedna od najvećih dostignuća EU, ali Vlade država članica moraju što pre da prensu ove propise u svoje zakonodavstvo,” rekao je Jean-Pierre Schweitzer iz European Environmental Bureau (EEB).
Iako zdušno podržavaju ove nove propise, zeleni aktivisti zameraju što u njima nema obavezujućih ciljnih vrednosti za smanjenje upotrebe šolja i posuda za hranu, kao i zbog odlaganje na 4 godine ciljnih vrednosti za prikupljanje.
Reakcija industrije bila je znatno slabija. Udruženje Evropskih proizvođača plastike (EuPC) je upozorilo na mogući gubitak radnih mesta. Ovaj propis po njima “diktira državama i građanima kako treba da žive i menjaju svoje potrošačke navike, a da se ne fokusira na ono što je ključno – edukaciju i da nauče da ne bacaju smeće za sobom”, kaže njihov direktor Alexandre Dangis.
Druga industrijske grupacije, kao što su FoodDrinkEurope i PlasticsEurope, koji predstavljaju proizvođače hrane i plastike, kao i proizvođače ambalaže u Evropi, podržali su ove nove mere ali su apelovali na Komisiju da donese zajedničke metodologije i smernice “kako bi se eliminisao rizik od različitog tumačenja među državama članicama”.
Autor teksta: Claudia Delpero
Izvor: news@endseurope.com