0
IZVEŠTAJ SA SASTANKA EEB RADNE GRUPE ZA CIRKULARNU EKONOMIJU 21.-22. maja 2018., Brisel

Predstavnici Udruženja SREDINA učestvovali su na sastanku EEB radne grupe za cirkularnu ekonomiju, koji je održan u Briselu u periodu od 21. do 22. maja. Na ovom sastanku učešće su uzeli predstavnici EEB Radnih grupa za otpad, eko-proizvode i coolproducts. Deo sesija na ovom sastanku bio je zajednički za sve tri grupe, a u nekim segmentima ove tri grupe bile su podeljene i raspravljale o temama relevantnim prevashodno za tu grupu. Mi smo učestvovali u delu sastanka koji se odnosio na upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju.

Sastanak je otvoren 21. maja u 9.30h zajedničkom sesijom na kojoj su se predstavili svi učesnici sastanka, a organizatori su predstavili detaljno agendu sastanka. Zatim je usledila zasebna sesija, gde je Grupe za otpad razmatrala kako se odvija transpozicija nedavno usvojenih propisa u oblasti upravljanja otpadom i gost ove sesije bila je predstavnica Evropske komisije zadužena da prati ovu oblast. Vođen je razgovor o tome gde se očekuju najveći problemi prilikom transpozicije ovih propisa na nacionalnom nivou i koje su to obaveze Evropske komisije u periodu do 2024. godine koje su propisane ovim novim paketom propisa. Predstavnici članica EEB-a iz Danske i Estonije dali su kratak prikaz kako se odvija transpozicija ovih propisa u njihovim zemljama.

U narednoj sesiji Grupe za otpad bilo je reči o odvojenom prikupljanju bio-otpada – da li je i na koji način moguće uspešno organizovati odvojeno prikupljanje bio-otpada u svim sredinama i primeri dobre prakse koji na to ukazuju. Takođe, zaključeno je da nevladin sektor treba da se pripremi da ospori eventualne neosnovane zahteve država članica za produženje rokova definisanih novim propisima, a koje se odnose na uspostavljanje odvojenog prikupljanja bio-otpada. Bilo je reči i o reciklaži hemikalija – koliko to donosi koristi, a koliko štete. Generalni zaključak bio je da reciklaža hemikalija, pre svega polimera iz plastike, ima smisla ako će oni zatim da se koriste kao sirovine za izradu nekih novih proizvoda od plastike umesto ˝virgin˝ materijala.

Na popodnevnoj zajedničkoj sesiji bilo je reči o novim propisima u oblasti eko-dizajna i značaju prava svih nas da popravimo naše električne i elektronske uređaje kada se oni pokvare, a ne da budemo primorani da kupujemo nove. Ovi novi propisi donose obavezu za proizvođače da na tržište stavljaju proizvode koji će imati duži vek trajanja, biti napravljeni od reciklabilnih materijala, moći da se bez trajnih oštećenja rasklapaju, za koje će biti dostupni rezervni delovi i uputstva za popravku. Da bi se ovako nešto omogućilo u praksi potrebno je da se uvedu neke subvencije za proizvođače koji se ovih pravila pridržavaju, da se jasno definišu kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti procena da li proizvodi zadovoljavaju ove kriterijume i da se objavi nacionalni registar svih profesionalnih servisera koji te uređaje mogu da poprave.

Poslednja sesija prvog dana sastanka bila je posvećena novom konceptu EEB-a, tzv. EEB Theory of Change (EEB Teorija promene) – nekoj vrsti strateškog dokumenta koji će za svaku oblast zaštite životne sredine jasno definisati osnovne vizije koje bi trebalo da se realizuju do 2030. godine, osnovne ciljeve, načine kako da se do tih ciljeva dođe i koje su to najveće poteškoće u realizaciji tih ciljeva. Pred sastanak svim učesnicima je dostavljen predlog dela ove strategije koji se odnosi na oblast cirkularne ekonomije. Učesnici sastanka raspravljali su o predloženom tekstu, davali svoje komentare i sugestije na osnovu kojih će ovaj dokument biti finalizovan i predstavljen članovima Upravnog odbora na njihovom sledećem sastanku. Ovim je okončan prvi dan sastanka.

Drugi dan sastanka otpočeo je pojedinačnom sesijom o jednoj od trenutno najaktuelnijih tema u oblasti cirkularne ekonomije – reciklaži tekstila. Svuda u Evropi se ide ka tome da se što više otpadnog tekstila prikupi, da se manji deo koji može da se iskoristi donira dobrotvornim organizacijama, a da se preostali deo reciklira. Međutim, vrlo je problematično šta sa tim recikliranim vlaknima može da se uradi i kako postupati sa odećom koja ne može da se reciklira. Da li proizvoditi odeću koja će duže da traje, ali će teže da se reciklira ili proizvoditi odeću koja kraće traje ali se lakše reciklira? Ovo je svakako nešto što će u budućnosti biti veoma aktuelno, imajući u vidu konstantan porast prodaje odevnih predmeta. Takođe, bilo je reči i o modulaciji EPR shema za ambalažu koje treba uvrstiti prilikom revizije Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu koja je u toku.

Narednička sesija bila je zajednička za sve tri grupe i imala je za temu predstojeću reviziju Direktive o otpadnim baterijama. Stavlja se težište na baterije koje se mogu puniti, a koje su urađene u skladu sa osnovnim principima eko-dizajna. Velika nepoznanica su nove velike baterije koje se koriste u električnim vozilima, i koje su zbog svoje velike težine i zapaljivosti veoma komplikovane za transport. Takođe, svaki proizvođač ima neki drugačiji tip baterija i za svaki taj tip mora se osmisliti poseban način reciklaže. Zbog toga će reciklaža ovih baterija biti veliki izazov i za njihove proizvođače i za reciklere. Ovom sesijom završen je zvanični deo sastanak.

Posle završetka sastanka organizovana je studijska poseta fabrici za sortiranje baterija Sortbat koja se nalazi u mestu Tienen u okolini Brisela. Više o ovoj fabrici i studijskoj poseti možete pročitati u zasebnom članku.

Izveštaj sačinila: Aleksandra Žujić, projektni menadžer Udruženja građana SREDINA