0
IZVEŠTAJ SA SASTANKA EEB RADNE GRUPE ZA CIRKULARNU EKONOMIJU 2-5. DECEMBAR BRISEL

Predstavnici Udruženja građana SREDINA učestvovali su na sastanku EEB Radne grupe za cirkularnu ekonomiju koji je održan u periodu od 2-5. decembra u Briselu. U ova četiri dana razmatrane su najaktuelnije teme iz oblasti cirkularne ekonomije, a prezentacije su držali eminentni stručnjaci u ovoj oblasti i predstavnici Evropske komisije iz DG Environment.

Prvog dana sastanka bilo je reči o transpoziciji najnovijih propisa iz oblasti upravljanja otpadom na nivou država članica EU. EEB je poslao anketu nadležnim organima država članica vezanim za stepen transpozicije i implementacije ovih propisa u njihovim državama i predstavila odgovore koje su im ove države poslale. Naredna tema odnosila se na najčešća krivična dela u oblasti zaštite životne sredine, koja je globalno gledano na četvrtom mestu u odnosu na sva krivična dela. Veliki broj ovih krivičnih dela je upravo u oblasti upravljanja otpadom i samo u EU registrovano je 226 ovih krivičnih dela, a pronađeno je 14 000 t ilegalno odloženog otpada. Veoma je važno da se nadležni organi ozbiljno pozabave ovim problemom i da se svi odgovorni za ove zločine adekvatno kazne.

Drugi dan sastanka započeo je diskusijom o tekstilu i njegovoj reciklaži, temi koja je jedna od prioritetnih u oblasti cirkularne ekonomije u EU. EEB je pokrenula kampanju pod nazivom ˝Wardrobe change˝ čiji je cilj jačanje svesti šire javnosti o stvarnoj ceni tekstila i štetne uticaje proizvodnje, upotrebe i odlaganja tekstila po životnu sredinu. Najveći procenat odevnih predmeta koji se prodaju u EU se proizvode van Evrope, a u Evropi se uglavnom proizvodi samo tehnički tekstil. Najveći ekološki problem u proizvodnji tekstila pored velike količini utrošene električne energije i vode i visokih emisija CO2, je i upotreba usporivača gorenja koji spadaju u veoma opasne hemikalije i oslobađanje većih količina mikroplastike iz fabrika za proizvodnju tekstila. Hiperprodukcija odeće, gde brendovi kao ZARA izbacuju 52 kolekcije godišnje, dovela je do ogromnog globalnog zagađenja životne sredine. Istraživanja su pokazala da 50% odevnih predmeta koji se nalazi u našim ormanima nosimo samo godinu dana. Zbog toga je neophodno da se sa ove hiperprodukcije postepeno pređe na tzv. ´slow fashion´ i da umesto da neprestano kupujemo nove komade garderobe pokušamo da što više iskombinujemo garderobu koja se već nalazi u našim ormanima.      Sledeća tema bila je implementacija Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu i o ovoj temi razgovarali smo sa predstavnicima Evropske komisije. U EU se zahteva da ambalaža koja se stavlja na tržište bude minimalne težine, zapremine i sadržaja opasnih supstanci, da može da se ponovo upotrebi i na kraju svog životnog ciklusa adekvatno zbrine. Ustanovljeno je da prevenciji ambalažnog otpada nije posvećeno dovoljno pažnje u važećoj direktivi i da bi to trebalo ispraviti tokom njene revizije planirane za 2020. godinu. Evropska komisija trenutno radi na Studiji procene uticaja osnovnih zahteva koje bi ambalaža trebala da zadovolji i identifikovano je 28 mera koje bi trebalo preduzeti kako bi svi ti zahtevi bili ispunjeni. Ova studija bi trebalo da se završi do 2021. godine.

Nakon toga bilo je reči o Smernicama Evropske komisije za zahteve EPR-a (produžena odgovornost proizvođača), koje bi trebalo da se usvoje do marta 2020. godine.  Glavni fokus biće na modulaciji EPR naknada, izračunavanju neophodnih troškova zbrinjavanja otpada za pojedine vrste proizvoda za koje njihovi proizvođači treba da plaćaju naknade, jednak tretman za sve proizvođače i problem on-line prodaje (kvalitet proizvoda koji se prodaju on-line mora da zadovolji iste zahteve kao i proizvodi koji se prodaju u prodavnicama). Definisani su jasni kriterijumi koje treba da zadovolje pojedine kategorije proizvoda za koje se uspostavljen EPR sistem (ambalaža, električni i elektronski uređaji, baterije).

U toku je i revizija Direktive o otpadnim vozilima, koja za cilj ima podsticanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu, kao i reciklaže ovog otpada. Potrebno je da se posveti više pažnje samom dizajnu vozila, kako bi se ceo životni ciklus vozila učinio cirkularnim. Svako vozilo bi trebalo da ima i neku vrstu ´pasoša´ u kome bi bile navedene sve opasne materije ugrađene u vozilo.

Trenutno veoma aktuelna tema je i hemijska reciklaža i pokrenuto je puno pilot projekata koji istražuju pojedine tehnike hemijske reciklaže. Hemijskom reciklažom proizvode se novi hemijski materijali, ali i gorivo. Međutim, češće se kao finalni proizvod dobija gorivo nego nova plastika. Hemijska reciklaža bi trebalo da se koristi samo kada se radi sa degradiranom i kontaminiranom plastikom, a nikako sa odvojeno prikupljenom plastikom i to samo u slučajevima kada bi ta plastika u suprotnom završila kao otpad.

Naredna tema sastanka bila su postrojenja za dobijanje energije iz otpada. 52% otpada u EU se spaljuje, što iznosi oko 405 kg spaljenog otpada po stanovniku godišnje. Neophodno je da se ovaj procenat smanji i jedno od rešenja je primena tzv. MRBT tehnologije (Mechanical Recovery, Biological Treatment), koja je najbolji način za tretman preostalog otpada (otpad koji preostaje nakon izdvajanja reciklabilnih frakcija). Ovom tehnologijom iz preostalog otpada mogu da se izdvoje zaostale reciklabilne frakcije (neka istraživanja su pokazala da se u preostalom otpadu nalazi oko 15% organskog otpada, 15-25% plastike i 10-15% papira), da se stabilizuje preostala organska frakcija i smanji drastično količina ostataka koji se onda odlažu na deponiju. Apeluje se na institucije EU da ukinu finansiranje izgradnje postrojenja za dobijanje energije iz otpada iz EU fondova i da stimulišu neke druge vidove tretmana otpada, kao što je MRBT.

Poslednji segment drugog dana sastanka bio je posvećen zahtevima eko-dizajna i kampanji ˝Right to Repair˝. Osnovni kriterijumi za sve kategorije proizvoda kako bi bili urađeni prema eko-dizajnu bili bi da imaju duži životni vek, da mogu da se ponovo upotrebe, poprave i nadograde (upgrade). Grupa proizvoda koja je trenutno veoma aktualne su ´pametni´ telefoni, čijim prikupljanjem i reciklažom može znatno da se smanje emisije CO2 u svetu. Mnogo se radi i na razvijanju standarda za procenu da li se neki uređaj može popraviti (JTC 10 WG3/EN45554) i koju su to zahtevi za pripremu za ponovnu upotrebu otpadne električne i elektronske opreme koje serviseri treba da zadovolje (TC 59 WG23/EN50614). Pre 2 meseca lansirana je kampanja ˝Right to Repair˝ u kojoj je angažovano 24 nevladine organizacije iz 9 Evropskih zemalja, a koja se zalaže za eko-dizajn proizvoda, dostupnost svih relevantnih informacija o proizvodima i informisane potrošače.

Centralna tema trećeg dana sastanka bio je novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju koji je trenutno u pripremi. O njemu je govorila predstavnica Evropske komisije Maria Rincon Lievana. Glavne teme koje će biti obrađene u ovom novom akcionom planu su: cirkularni proizvodi i usluge, održiva potrošnja, bolja implementacija propisa koji regulišu oblast cirkularne ekonomije, razvoj tržišta za sekundarne sirovine, upotreba bioloških resursa na cirkularan način, sinergija sa klimatski neutralnom ekonomijom, digitalizacija i održivo finansiranje kao podrška cirkularnoj ekonomiji. Dve ključne grupe proizvoda kojom će se EK više pozabaviti u ovom akcionom planu su tekstil i građevinski materijali.

Sledeća tema bila je izmena Direktive o baterijama. Fokus nove direktive biće na baterije iz električnih vozila. Neophodno je da se uvede zahtev da ove baterije posle upotrebe u vozilima mogu da se koriste i za neke druge namene, npr. za skladištenje energije u domaćinstvima. Njihov dizajn treba da bude takav da mogu da se poprave, ponovo koriste i recikliraju, da imaju duži životni vek i bolji performans. Takođe, neophodno je da se uspostavi sistem za efikasno prikupljanje baterija, da se obezbedi njihova reciklaža, da mogu da se zamene u uređajima u kojima se koriste, da iz njih mogu da se ekstrahuju materijali i ugrade u nove baterije i da se njihov ugljenični otisak jasno navede na proizvodima.

Poslednji dan sastanka započeo je prezentacijom predstavnika kompanije UMICORE koja se bavi ekstrakcijom dragocenih metala iz industrijskih nus proizvoda i električnih i elektronskih uređaja. Oni od kompanija kupuju određene nus proizvode, iz njih izdvajaju dragocene materijale i onda im ili te izdvojene materijale vraćaju ili ih umesto njih prodaju. Sam proces izdvajanja materijala odvija se u različitim topionicama u stupnjevitim postupcima, a na kraju se dobijaju prečišćeni metali poput bakra, bizmuta, olova, molibdena, zlata, srebra itd. U posebnom delu fabrike vrši se tretman baterija iz kojih se izdvajaju kobalt, litijum, nikal i bakar.

Nakon ove sesije prisutni su otišli na događaj koji je organizovala ISWA (International Solid Waste Association) pod nazivom ˝Towards a Circular Economy 2.0: Combining Ambition with Reality˝. Fokus je bio na upravljanje komunalnim otpadom i novom Akcionom planu za cirkularnu ekonomiju. Predstavnici ISWA su govorili o svojim projektima za zatvaranje nesanitarnih deponija širom sveta i smanjenje zagađenja mora i okeana.

Predstavnici Evropske komisije govorili su o prioritetnim aktivnostima nove EK u oblasti zaštitne životne sredine i planovima za poboljšanje implementacije propisa u oblasti upravljanja otpadom, a ataše za zaštitu životne sredine Hrvatske Bojan Lalić o prioritetima Hrvatske Vlade u ovoj oblasti na koje će se oni fokusirati tokom svog predsedavanja EU koje počinje u januaru. Predstavnici Evropske agencije za zaštitu životne sredine govorili su o svojim zaduženjima po pitanju praćenju implementacije propisa o cirkularnoj ekonomiji – sprovođenju ˝early warning˝ mehanizma i praćenja šta ulazi i šta izlazi iz cirkularne ekonomije.

Poslednje sesije ovog događaja odnosile su se na primer sistema upravljanja komunalnim otpadom uspostavljenim u Oslu i Roterdamu. Iako su u oba grada uloženi veliki napori i materijalna sredstva da se uspostavi adekvatan sistem za odvojeno prikupljanje otpada – prikupljanje otpada od vrata do vrata, otvaranje velikih reciklažnih stanica gde građani mogu da donesu specifične vrste otpada iz domaćinstava, mobilne stanice za prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava, stepen odvojeno prikupljenog otpada je prilično nizak – 37% u Oslu i 31% u Roterdamu. Najveći razlog je nebriga građana koji iako imaju sve uslove za odvojeno prikupljanje i reciklažu otpada, to ne rade na pravi način i nemaju razvijenu svest o značaju prevencije, ponovne upotrebe i reciklaže otpada.

Zaključak ovog skupa bio je da je neophodno da se mnogo više radi na prevenciji stvaranja otpada, da je neophodno da se stvori tržište sa sekundarne materijale dobijene reciklažom i da se više pažnje posveti cirkularnom dizajnu proizvoda.

Izveštaj sačinila:

Aleksandra Žujić