0
Green deal

Uveliko se govori o planovima Evropske unije i novouspostavljenim ciljevima u okviru “Green deal”-a, koji je izglasan u decembru mesecu prošle godine. Mi vam u nastavku teksta iznosimo najvažnije  inicijative koje očekujemo da se u ovom dokumentu nađu.

Green Deal predstavlja skup inicijativa koje je predstavila Evropska komisija, sa sveobuhvatnim ciljem da Evropa postane prvi kontinent koji je ugljenično neutralan do 2050. godine. Da bi se to postiglo potrebno je da se preduzme veliki broj koraka.

Izvor: Evropska komisija

Bezbedniji klimatski uslovi

Za dostizanje bezbednijih klimatskih uslova EU bi, pre svega, trebalo da uspostavi još više ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, da unapredi energetsku efikasnost i pospeši dobijanje energije iz obnovljivih izvora. Od velikog značaja su i zelena ekonomija i takse koje će se naplaćivati zagađivačima (˝zagađivač plaća˝ princip). Projekti koji se tiču fosilnih goriva ne bi trebalo da se finansiraju iz EU budžeta usklađenog sa postulatima Pariske konvencije, a taj novac bi trebalo da se preusmeri za finansiranje tranzicije na “čistije” alternative.

Ljudska prava

Međunarodno pravo omogućava građanima EU pravo na pristup informacijama, učestvovanje na javnim raspravama i pristup pravnim postupcima vezanim za probleme u oblasti životne sredine. Evropska unija će morati na pravi način da primeni Aarhusku konvenciju kako bi se u potpunosti ostvarilo pravo ljudi da učestvuju u donošenju odluka koje utiču na našu životnu sredinu i da mogu da pozovu svoje Vlade na odgovornost za svoje postupke.

Dobra hrana

Zajedničku poljoprivrednu politiku nastalu nakon Drugog svetskog rata, potrebno je transformisati u Politiku dobre hrane, koja uzima u obzir i brine o načinima na koje proizvodnja hrane utiče na životnu sredinu ˝od farme do viljuške˝.

Dobra hrana je hranljiva i održiva, tako da bi Evropska unija trebalo da iz svojih fondova podrži poljoprivrednike u tranziciji ka prirodnim i klimatski neutralnim poljoprivrednim aktivnostima  i da omogući stvaranje novih radnih mesta u ruralnim sredinama. Pored ovoga posebno bi trebala da se obrati pažnja na sve veću proizvodnju mesa i mleka.                   

Obnova prirode

˝Green Deal˝ bi trebalo da zaustavi gubitak biodiverziteta uvođenjem nove strategije i pravno obavezujućih ciljeva, uključujući obnavljanje 660,000 km2 degradiranih staništa do 2030. godine.

15 milijardi evra iz fondova Zajedničke poljoprivredne politike bi trebalo svake godine uložiti za finansiranje očuvanja staništa, a globalni Ugovor o prirodi bi trebalo da teži nula istrebljenju i nula gubicima prirode.

Zdrav život

Green deal će sadržati strategiju nula zagađenja, ali nju bi trebali i sprovesti. Kako bi se smanjilo štetno zagađenje, morali bi da se podignu standardi kvaliteta vazduha kako bi se uskladili sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Propisi koji se odnose na industrijsko zagađenje moraju biti striktniji, a važeći EU propisi poput REACH-a u oblasti hemikalija i Okvirne direktive o otpadu moraju se efikasno sprovoditi.

Fer i cirkularna ekonomija

EU Green Deal bi trebalo da sadrži viziju za privredu koja bi služila dobrobiti ljudi i zdravoj životnoj sredini. EU Pakt za stabilnost i rast mora da se zameni Paktom za održivost i opštu dobrobit, treba uspostaviti nove prioritete i indikatore, i otići korak dalje od uskog fokusa na rast BDP-a.

Trebalo bi uvesti striktne ciljeve kako bi se smanjila upotreba ˝virgin˝ resursa, sa definisanom stopom smanjenja do 2030. godinu. Postojeći Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju u EU bi trebalo proširiti tako da obuhvati tekstil, nameštaj, građevinarstvo i baterije. O ovome možete pročitati detaljnije u već objavljenim tekstovima na našem sajtu (link- wardrobe change) i tekstovima koji će biti objavljeni u narodnom periodu.

Trgovinske ugovore bi trebalo preispitati i iz njih ukloniti one odredbe koje favorizuju korporativne iznad javnih interesa, a EU bi trebalo da podrži pravno obavezujuće instrumente o tranzicionim korporacijama i ljudskim pravima.

Prevela: Katarina Zvonarić

Autor: Anton Lazarus

Izvor: META – nedeljnik EEBa