0
EU preduzima bojažljive korake na putu ka cirkularnoj ekonomiji

Institucije EU postigle su kompromis sa svojim državama članicama u vezi osnovnih propisa EU koji regulišu oblast upravljanja otpadom, a koji za cilj imaju ubrzanje tranzicije na cirkularnu ekonomiju u Evropi. Ali sve strane su mogle da učine mnogo više kako bi obezbedile više stope reciklaže i prevenciju otpada, kaže EEB.

Posle tri godine rasprava, Evropski parlament i Komisija postigli su dogovor sa državama članicama o podizanju ciljnih vrednosti za reciklažu i prevenciju otpada širom Evrope.

Evropski biro za životnu sredinu (The European Environmental Bureau – EEB) je najveća evropska mreža nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, sa oko 140 organizacija članica u više od 30 evropskih država.

EEB smatra da će novi propisi i ciljne vrednosti biti ključna podrška Evropi u tranziciji na cirkularnu ekonomiju, ali izražava svoje žaljenje što su države članice sasekle gotovo sve ciljne vrednosti koje je predložio ambiciozniji Evropski parlament.

Piotr Barczak, waste policy officer u EEB kaže:

Ovo nije krajnji ishod kakvom smo se svi mi nadali, ali je ipak znatan napredak u odnosu na propise koji su trenutno na snazi. Drago nam je da je rasprava o njima završena. Sada su na redu države članice i EU institucije koje treba da dokažu svoju spremnost da u potpunosti pređu na cirkularnu ekonomiju.

 “Državama članicama je nedostajala ambicioznost koju su pokazali Evropski parlament i Komisija tokom celokupnog pregovaračkog procesa, a pre svega po pitanju reciklaže i pripreme za ponovnu upotrebu.”

U tabeli dole prikazane su najznačajnije promene koje ovi novi propisi donose.

 

Države članice moraće da recikliraju najmanje 55% komunalnog otpada do 2025., 60% do 2030. i 65% do 2035, dok je predlog Evropskog parlamenta bio 70% do 2030. godine.

Dogovor uključuje i da se maksimalno 10% komunalnog otpada može odložiti na deponije do 2035. Ali Barczak upozorava da:

bez sličnog ograničenja za otpad koji se spaljuje, postoji rizik da će neke države članice sada preći na spaljivanje otpada pre nego na reciklažu i ponovnu upotrebu.”

Što se tiče zagađenja mora i okeana otpadom, novi propisi imaju odredbe koje dozvoljavaju državama da ograniče upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, a da za to ne snose zakonske posledice.

Druge dobre izmene odnose se na olakšano praćenje opasnih supstanci u proizvodima i otpadu, dekontaminacija opasnog otpada, kao i ograničenje upotrebe okso-razgradive plastike i planiranog zastarevanja.

Novi propisi će stupiti na snagu početkom 2018. godine i imaće rok od 24 meseca za transponovanje u nacionalne propise od trenutka donošenja.

Napomene autora teksta

  • Manje od 50% otpada u EU se reciklira. Ovo znači propuštenu priliku za životnu sredinu i privredu, jer su proizvođači primorani da uvoze više sirovina, što pak dovodi do porasta troškova proizvodnje i rasipničke potrošnje.
  • Više ciljne vrednosti za reciklažu mogle bi dovesti do otvaranja 580.000 novih zelenih radnih mesta i da uštede kompanijama širom EU preko 72 milijarde evra godišnje.
  • Brojke koje se odnose na otvaranje novih radnih mesta mogle bi da idu i do 867.000, ako bi pored reciklaže direktiva o otpadu obuhvatila i bolje uređenje ponovne upotrebe.

 

Autor teksta: Mauro Anastasio – Communications Officer on Resource Efficiency

Izvor: EEB, 18. decembar 2017.