0
EU JE POTREBAN PAKT STABILNOST I DOBROBITI, A NE JOŠ VEĆI RAST

238 naučnika apeluju na Evropsku uniju i njene članice da rade na planiranju “post-growth”  budućnosti u kojoj dobrobit za ljude i životnu sredinu ima prioritet u odnosu na BDP

 

Ove nedelje u Briselu će se okupiti naučnici, političari i donosioci odluka na konferenciji od istorijskog značaja. Cilj ovog događaja, koji su organizovali članovi Evropskog parlamenta iz 5 različitih političkih grupa, zajedno sa predstavnicima sindikata i nevladinih organizacija, je da se razmotre opcije za “post-growth ekomomiju” u Evropi. “Post-growth ekonomija” je globalni pristup dilemi vezanoj za ograničavanje razvoja – percepciji da na planeti sa ograničenim resursima, privreda i populacija ne mogu da rastu u nedogled. Termin “post-growth” prepoznaje da privredni rast može da ima pozitivne efekte do jedne tačke, ali posle te tačke neophodno je da se sagledaju i drugi indikatori i tehnike za povećanje dobrobiti čovečanstva.

U poslednjih sedam dekada, rast BDP-a bio je primarni ekonomski cilj Evropljana. Ali kako je ekonomija beležila rast, tako su rasli i štetni efekti po životnu sredinu. Trenutno prevazilazimo granice planetarne stabilnosti za čovečanstvo na ovoj planeti i nema naznaka da će ekonomske aktivnosti ni približno biti odvojene od upotrebe resursa ili zagađenja u meri kojoj bi to bilo potrebno. Danas rešavanje socijalnih problema u evropskim zemljama ne zahteva dalji razvoj, ali zahteva pravedniju distribuciju prihoda i bogatstva koje već imamo.

Takođe, teže je dostići rast zbog opadanja koristi od produktivnosti, zasićenja tržišta i degradacije životne sredine. Ako se sadašnji trendovi nastave, može se desiti da ne dođe do bilo kakvog rasta u Evropi u narednoj dekadi. Odgovor na ovo je nastojanje da se pospeši rast ulazeći u još veće dugove, unazađivanje propisa u oblasti zaštite životne sredine, produženje radnog vremena i smanjivanje socijalne zaštite. Ovaj agresivan pristup težnji ka rastu po svaku cenu dovodi do podele društva, stvara ekonomsku nestabilnost i podriva demokratiju.

Oni koji su na vlasti nisu želeli da se bave ovim pitanjima, bar nisu do sada. Projekat Evropske komisije “Beyond GDP” (Šire od BDP-a) postao je “GDP and Beyond” (BDP i šire). Zvanična mantra i dalje glasi rast – preobličen kao “održivi”, “zeleni” ili “inkluzivni” – ali pre i iznad svega, rast. Čak se i u novim UN ciljevima održivog razvoja nalazi težnja ka ekonomskom rastu kao politički cilj svih zemalja, uprkos tome što postoji fundamentalna protivrečnost između rasta i održivosti.

Dobra vest je da unutar civilnog i naučnog sektora postoji sve veća podrška za “post-growth” pokret. Ovaj pokret ima drugačije nazive u različitim zemljama: a décroissance, Postwachstum, steady-state ili doughnut economics, prosperity without growth, su neki od njih. Od 2008. godine održavaju se redovno konferencije sa ovom tematikom, na kojima se okupilo na hiljade učesnika. Nova globalna inicijativa Wellbeing Economies Alliance (WE-All), radi na povezivanju ovih pokreta, dok Evropska istraživačka mreža razvija novi “ekološki makroekonomski model”. Ovaj rad ukazuje da je moguće da se poboljša kvalitet života, obnovi živi svet, smanji nejednakost i obezbede nova radna mesta – i sve to bez ikakve potrebe za ekonomskim rastom, pod uslovom da sprovodimo politike koje bi prevazišle našu trenutnu zavisnost od rasta.

Neke od predloženih izmena su uvođenje ograničenja na upotrebu resursa, sistema progresivnih taksi kako bi se zaustavio talas rastuće nejednakosti i postepeno smanjenje radnog vremena. Upotreba resursa se može ograničiti uvođenjem ugljeničnih taksi, a prihodi od njih bi bili pretvoreni u dividende za sve ili iskorišćeni za finansiranje socijalnih programa. Uvođenjem osnovnih i maksimalnih prihoda smanjile bi se dalje nejednakosti, doprinelo redistribuciji socijalne pomoći i smanjio disbalans moći koji podriva demokratiju. Nove tehnologije bi mogle da se upotrebe za skraćenje radnog vremena i poboljšanje kvaliteta života, umesto da se koriste kao izgovor za masovna otpuštanja i povećanje profita privilegovanoj manjini.

S obzirom na rizike sa kojima se suočavamo, bilo bi neozbiljno od političara i donosioca odluka da ne ispitaju ove mogućnosti za “post-growth” budućnost. Konferencija koja bi trebalo da se održi u Briselu je početak koji obećava, ali potrebno je čvršće se obavezati na promene. Kao grupa zabrinutih društvenih i prirodnih naučnika koji predstavljaju celu Evropu, apelujemo na Evropsku uniju i njene institucije i države članice da:

  1. Konstituišu posebnu komisiju u Evropskom parlamentu koja će se baviti pitanjem “post-growth” budućnosti

Ova komisija bi trebala da povede aktivnu raspravu o budućem razvoju, osmisli alternativnu politiku za “post-growth” budućnost i preispita težnju za rastom kao glavnim političkim ciljem.

  1. Uvrste alternativne indikatore u makroekonomski okvir EU i njenih država članica

Ekonomska politika treba da se ocenjuje na osnovu uticaja koji ima na dobrobit ljudi, upotrebu resursa, nejednakost i obezbeđivanje pristojnih uslova rada. Ovi indikatori treba da imaju veći prioritet prilikom donošenja odluka od BDP-a.

  1. Pretvore pakt o stabilnosti i rastu u pakt o stabilnosti i dobrobiti

Pakt o stabilnosti i rastu je set pravila koja za cilj imaju ograničenje državnog deficita i nacionalnog duga. Trebalo bi da se uradi njegova revizija kako bi se omogućilo da države članice zadovolje osnovne potrebe svojih građana, smanje upotrebu resursa i emisije otpada na održivi nivo.

  1. Osnuju u svakoj državi članici Ministarstvo za ekonomsku tranziciju

Nova ekonomija koja je direktno fokusirana na dobrobit ljudi i životne sredine može da ponudi mnogo bolju budućnost nego ona koja je strukturno zavisna od ekonomskog rasta.

 

Izvor: The Guardian