0
Ekstremni vremenski uslovi: 5 mera koje mogu da pomognu Evropi u borbi sa klimatskim promenama

Dok se suočavamo sa još jednom nedeljom koju karakterišu ekstremni vremenski uslovi, META razmatra 5 mera koje bi pomogle Evropi u borbi sa klimatskim promenama.

 

Od Grčke do Švedske, rekordne temperature su Evropu bacile na kolena.

Ovaj toplotni talas dovodi se u vezu sa razarajućim požarima i njihovim žrtvama širom kontinenta, dok naučnici upozoravaju da su klimatske promene doprinele da ovi ekstremni vremenski uslovi budu dva puta verovatniji.

I mada su toplotni talasi uvek pogađali Evropu, oni se sada javljaju u vreme i na mestima gde nikada pre nisu uočeni, kaše dr Robert Vautar iz Laboratorije za klimatske i ekološke nauke.

“Dan za danom, godina za godinom, vidimo kako se odvijaju klimatske promene”, kaže. “Trenutno ne preduzimamo prave mere – mi konstatujemo klimatske promene umesto da preduzmemo nešto kako bi ih zaustavili.”

META ove nedelje razmatra 5 mera za borbu sa klimatskim promenama u Evropi i napredak koji je do sada postignut kako bi se unapredila ova agenda.

Smanjiti rasipanje energije

Ciljne vrednosti za energetsku efikasnost i obnovljive vidove energije mogu da doprinesu smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i ograniče porast temperature na 1.5°C, kao što je dogovoreno Pariskim sporazumom o klimi iz 2015.

EU je nedavno dogovorila cilj za energetsku efikasnost od 32,5% i cilj za obnovljive vidove energije od 32% koji treba da se dostignu do 2030. Ali eksperti smatraju da je ovaj cilj za energetsku efikasnost previše nizak, jer bi vrednost od 40% predstavljala najisplativiji način da se realizuje Pariski sporazum. Zvaničnici i Vlade država članica EU su se takođe saglasili da bude uključena klauzula o reviziji do 2023. godine.

Roland Joebstl, ekspert za energetiku EEB-a (Evropski biro za životnu sredinu), kaže da bi viši cilj za energetsku efikasnost otvario vrata većim ambicijama za 2023. godinu. On kaže: “Evropa mora da poradi više na energetskoj efikasnosti kako bi zaštitila svoje građane od štetnih posledica klimatskih promena. Računamo na one države koje prednjače u ovoj oblasti da se drže onoga na šta su se obavezale u narednih 5 godina.”

Ali ne radi se samo o dostizanju postavljenih ciljeva. Kada proizvodimo proizvode koji rade isto koristeći manje energije, takođe doprinosimo smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Evropska komisija procenjuje da bi upotrebom oznaka za energetsku efikasnost i zahteva da se primene zahtevi eko-dizajna na proizvode kao što su frižideri i TV, mogla da se postigne ušteda energije od oko 165 Mtoe (miliona tona nafte ekvivalent) u EU.  To je ugrubo ekvivalentno godišnjoj primarnoj potrošnji energije Italije i predstavlja potencijalno smanjenje od 7% emisije ugljenika.

U čemu je onda problem? Proces donošenja odluka u ovoj oblasti je previše spor, a slabo sprovođenje ovih propisa u zemljama EU dovodi u opasnost da oni budu marginalizovani, kažu ekološki aktivisti.

Čistiji transport

Jedan od najznačajnijih koraka koje bi Evropa mogla da preduzme kako bi se izborila sa klimatskim promenama je da zahteva od proizvođača da proizvode efikasnija vozila, avione i brodove.

Drumski transport doprinosi jednoj petini ukupnih EU emisija CO2, dok je avijacija odgovorna za oko 4,9% globalnog zagrevanja koje je izazvano ljudskom aktivnošću. Prošle godine Evropska komisija je objavila nacrt zakona kojim se zahteva da se emisije CO2 iz novih vozila smanje za 30% između 2021. i 2030. godine.

Ali ˝zelena˝ grupa Transport & Environment kaže da to pokriva manje od trećine potrebnog smanjenja emisija iz drumskog saobraćaja do 2030. godine. Oni se zalažu za CO2  standard od 45% smanjenja za vozila i 40% za kombije do 2030. godine, sa obavezujućim ciljem za 2025. godinu, kao i za veću upotrebu električnih vozila u EU.

U međuvremenu, organi nadležni za avijaciju širom sveta nastavljaju da pokazuju minimalne klimatske ambicije na našem nebu, zbog čega aktivisti apeluju na EU da preuzme vođstvo i ukine poreske olakšice i subvencije za sektor avijacije.

Evropa posle uglja

  1. godine 18% EU emisije gasova sa efektom staklene bašte poticalo je iz 284 elektrana na ugalj. I mada mnoge zemlje EU već imaju planove za izbacivanja uglja iz upotrebe, koji je odgovoran za preko 20 hiljada preranih smrti godišnje, neke još uvek nisu uradile ovu strategiju.

Sa oko 48 gigavata kapaciteta elektrana na ugalj, Nemačka najviše krši postignute dogovore, kaže Europe Beyond Coal – koalicija nevladinih organizacija koja prati proces izbacivanja uglja iz upotrebe. Kao posledica toga, ova država neće biti u mogućnosti da dostigne klimatske ciljeve za 2020. godinu, iako se nova Vlada saglasila da definiše datum do koga ugalj mora da se izbaci iz upotrebe.

Mnoge države još uvek usmeravaju državni novac vlasnicima elektrana na ugalj koje su veliki zagađivači kroz tzv. ˝plaćanje kapaciteta˝, jer obezbeđuju da u svakom trenutku ima dovoljno struje u elektromreži. Međutim, aktivisti smatraju da se ove naknade samo koriste kao neka vrsta prikrivenih subvencija za produženje rada nekompetitivnih elektrana na ugalj.

EU trenutno raspravlja o novim propisima kako će ˝plaćanje kapaciteta˝ funkcionisati ubuduće.

 

Poljoprivreda

Ako je iko imao razloga za zabrinutost zbog ekstremnih vremenskih uslova ovoga leta onda su to poljoprivrednici koji proizvode hranu za nas, jer propali usevi i suša predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se suočavaju širom kontinenta. Pored toga što su na udaru uticaja klimatskih promena, naša hrana i poljoprivredni sistem i sami doprinose pogoršanju klimatskih promena.

Preko 10% svih emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče baš iz ovog sektora. 30% zemljišta na planeti sada zauzimaju usevi koji se uzgajaju samo da bi se prehranila stoku. Nova istraživanja pokazuju da čak i najodrživiji proizvođači govedine i mlečnih proizvoda imaju štetnije efekte po našu životnu sredinu nego najmanje održivi proizvođači povrća i žitarica.

EU propisi – naročito Zajednička poljoprivredna politika (CAP) – odigrali su glavnu ulogu u razvoju ovog za klimu nepovoljnog modela ratarstva. Postoji sve više dokaza da je važeći CAP sistem direktnog plaćanja neuspešan sa aspekta klime i životne sredine (kao i sa stanovišta javnog zdravlja, društva i privrede).

Ali CAP će uskoro pretrpeti ozbiljne izmene, a Evropska komisija je u junu objavila dugo očekivane predloge za novu politiku. Ovi predlozi su pokrenuli političku polemiku između različitih EU institucija i Vlada država članica EU pre nego bude doneta konačna odluka o tome kako će sledeća EU poljoprivredna politika da izgleda. Novi zakoni će stupiti na snagu širom EU 2020. godine.

Međutim, ekološke nevladine organizacije upozoravaju da dok komesar Hogan likuje zbog ´uvećanja troškova za klimu´ u ovom predlogu, ovaj predlog će zapravo dozvoliti državama EU da uračunaju u ova sredstva sve naknade koje su isplaćene poljoprivrednicima koji poštuju minimum standarda održivosti kako bi se dostigao klimatski cilj. Međutim, nisu predviđene nikakve sankcije ukoliko se ne ispune ekološki i klimatski ciljevi ove politike.

Aktivisti se plaše da bi ovakav ‘business as usual’ pristup doveo do primene najnižih mogućih ekoloških standarda, jer bi države imale male subvencije da povežu isplate poljoprivrednicima sa zaštitom životne sredine, jer ako bi to uradili onda bi poljoprivrednici u njihovim državama bili u negativnoj konkurentskoj prednosti.

 

Šume

Šume prekrivaju neverovatnih 42% površine zemljišta EU i jako je teško proračunati CO2 koji apsorbuje drveće kada se računaju njegove emisije koje utiču na klimu. Eksperti ovo opisuju kao ‘LULUCF’, što je skraćenica za uticaj koji korišćenje zemljišta, promene upotrebe zemljišta i šumarstvo (land use, land use change and forestry) imaju na klimu.

Sposobnost drveća da skladišti ugljen dioksid i tako spreči da on dospe u atmosferu je verovatno jedno od najznačajnijih oružja planete u borbi protiv globalnog zagrevanja. Izmena načina upotrebe zemljišta kao što je sve veće uklanjanje useva kako bi se uzgajala hrana za životinje ili usevi za proizvodnju bioenergije, može imati katastrofalne posledice za klimu.

U aprilu ove godine, Evropski parlament je potpisao nove klimatske propise koji će kako eksperti u NVO FERN kažu, omogućiti da gasovi sa efektom staklene bašte emitovani kao rezultat globalnog transporta i velike potrošnje mesa, na primer, budu efikasno ´prikriveni´ u nekim slučajevima ugljenikom koji apsorbuju šume.

Iako su pregovori o LULUCF završeni, FERN kaže da postoje drugi načini da se zaštite šume, uključujući ambicioznu Strategiju za dekarbonizaciju za 2050. Oni takođe pozivaju šumovite države kao što su Estonija, Finska, Švedska i Francuska da revidiraju svoju politiku šumarstva i zaštite šume od uništenja kako bi se zadovoljile rastuće potrebe bio-ekonomije.

 

Autor teksta: MAURO ANASTASIO