0
Da li će nas svrab naterati da kupujemo bolju odeću?

Da li vam se ikad desilo da vam se pojavi osip ili svrab od sasvim nove bluze koju ste kupili za ovo leto? Ili od kožnih sandala koje ste planirali da nosite na plaži?

Autorska prava za fotografiju: Artem Beliaikin

Mada se to retko dešava, procenjuje se da se kod najmanje 1% populacije javlja alergijska reakcija na tekstil i proizvode od kože, pošto su postali osetljivi na prirodne ili sintetičke hemijske supstance.

Uljezi u vašem garderoberu

Kada se suoči sa molekulskim uljezom koji mu ne odgovara, vaš imuni sistem pokušava da se neko vreme izbori sa njim sve dok vaš organizam uspeva da spreči pojavu alergijske reakcije. Vaš imuni sistem pamti alergijske reakcije na pojedine supstance – što je proces poznat kao ‘senzitizacija’. Ista hemijska reakcije pokrenuće se sledeći put mnogo brže kada telo bude izloženo istoj supstanci, čak i pri nižim dozama.

Dobra vest je da naučnici imaju dosta saznanja o tome koje su to supstance koje mogu da izazovu senzitizaciju kod ljudi. Evropska agencija za hemikalije (ECHA) identifikovala je 145.286 suspstanci koje se mogu svrstati u senzitizere i 1.212 onih koje su klasifikovane na EU-nivou.

Loša vest je da do sada to nije imalo nikakve efekte na to šta odeća može ili ne sme da sadrži. Uvoznici i trgovinski lanci nemaju obavezu da obaveste kupce o tome ili da im pruže adekvatne informacije – kao što nemaju ni obavezu da vode računa o uslovima rada ili zagađenju životne sredine u njihovom lancu vrednosti. 

Zabrana se nazire

Ali ipak ima nade, nadležni organi u EU rade na uvođenju zabrana za neke senzitizere i ograničavanju drugih do nivoa koji se smatraju bezbednim, što je definisano u EU REACH propisu. Ove zabrane koje REACH uvodi pokrivaju više od hiljadu senzitizera, uključujući:

  • Jedinjenja nikla, kobalta i hroma (IV) (koja se koriste u bojama i za štavljenje kože);
  • Rozin (ekstrakt iz drveća koji se koristi u lepkovima);
  • Neke hemikalije koje se koriste za izradu neoprena, za štampu i u penama;
  • Tzv. ´dispergovane boje´ (starije hemikalije koje se ponekad koriste za bojenje poliestara).

Ovu listu sastavili su eksperti za javno zdravlje iz Francuske i Švedske, na osnovu laboratorijskih ispitivanja, međunarodnih studija, registrovanih slučajeva pojava alergija i rezultata testiranja flastera protiv alergije. Pre nego što finalizuje svoje naučno mišljenje o predlozima zabrana i ograničenja, Evropska agencija za hemikalije prikuplja tehničke inpute od naučnika, NVO, proizvođača i nacionalnih nadležnih organa.

Jednom kada zabrana stupi na snagu, proizvođači iz EU koji ne izbace štetne supstance iz naše odeće moraće da se suoče sa svim vrstama sankcija od kazni do zatvaranja, ukoliko je opasnost za građane previsoka.


Ali pošto EU uvozi 90% odeće koja se prodaje na njenoj teritoriji, carinska kontrola država članica EU mora da proveri da li je uvezena roba u skladu sa propisanim zabranama. Riskantna roba koju su detektovali nadležni organi se objavljuje u Evropskoj Rapex bazi podataka.

Međutim, ma koliko da su ove zabrane korisne, one neće rešiti sve probleme koje prouzrokuju hemikalije koje se koriste u proizvodnji tekstila. Čak i najrigorozniji propisi EU o hemikalijama samo mogu da ustanove da li je neka supstanca prisutna u finalnom proizvodu; ali nam ne daje informaciju o hemikalijama koje su korišćene u proizvodnom procesu i zagađenju koje su one možda prouzrokovale.

Zbog toga je krajnje vreme da se donese EU ‘due diligence’ propis koji bi garantovao da su kompanije uradile sve što je bilo u njihovoj moći da obezbede da je svaki segment njihovog lanca snabdevanja u skladu sa etičkim, zdravstvenim, bezbednosnim i ekološkim standardima. Neophodno je da se jedan ovakav propis što pre donese kako bi se smanjio ogroman štetni uticaj ovog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, kao i širom rasprostranjena eksploatacija radnika.

Autor teksta: Jean-Luc Wietor

Izvora: META magazin, EEB