0
10 PRIORITETA ZA UNAPREĐENJE EU PROPISA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM

Oko 90% materijalnih resursa koji se koriste u EU izgubi se posle prve upotrebe. Potrebno je mnogo više truda da se ubrza sistemski prelaz na cirkularnu ekonomiju, kako bi se drastično smanjila upotreba prirodnih resursa u EU i emisije gasova sa efektom staklene bašte, poštujući planetarne granice i težeći UN ciljevima održivog razvoja.

Kako bi se to postiglo, koalicija evropskih organizacija civilnog društva Prevent Waste se zalaže za poboljšanje i primenu EU propisa o upravljanju otpadom i dizajnu proizvoda. Bilo koji novi zakonski predlog i strategije, kao i implementacija postojećih, trebalo bi da budu u skladu sa EU hijerarhijom upravljanja otpadom, t.j. da se prevencija stvaranja otpada stavi na prvo mesto. Smanjenjem ekstrakcije resursa, dizajniranjem cirkularnih proizvoda i stimulisanjem prevencije otpada smanjuju se emisije gasova sa efektom staklene bašte – čime se doprinosi dostizanju EU cilja dekarbonizacije.

Sledeći Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju Evropske komisije zajedno sa European Green Deal-om, trebali bi da sadrže ambiciozne mere kako bi se omogućila prevencija stvaranja otpada duž lanca vrednosti u svim sektorima, uključujući prehrambenu industriju, građevinske radove, proizvodnju ambalaže, transport, elektronsku industriju, proizvodnju baterija i tekstila.

Pozivamo Evropske institucije da se pridržavaju deset prioriteta dole navedenih:

1. USPOSTAVITI AMBICIOZNE I OBAVEZUJUĆE CILJEVE ZA PREVENCIJU STVARANJA OTPADA I PONOVNU UPOTREBU

Trebalo bi da se usvoji progresivna Mapa puta (roadmap) za 2030. godinu u skladu sa principima EU hijerarhije upravljanja otpadom, uključujući obavezujuću ciljnu vrednost za ukupno smanjenje otpada i maksimalnu vrednost preostalog otpada izraženu u kg/glavi stanovnika na godišnjem nivou. Uz to bi trebalo uvesti i obavezujuće ciljne vrednosti i mere za ponovnu upotrebu otpada i proizvoda.

2. USPOSTAVITI OBAVEZUJUĆU CILJNU VREDNOST ZA PREVENCIJU OTPADA OD HRANE OD 50% DO 2030. GODINE

Sve države članice bi trebalo da ispune ovaj cilj uvođenjem efikasnih mera u svim stupnjevima lanca snabdevanja hranom, od žetve do obrade i od maloprodaje do potrošača.

3. DEFINISATI SVEOBUHVATNE ZAHTEVE ZA CIRKULARNI DIZAJN ZA SVE PROIZVODE

Ovi zahtevi trebalo bi da obezbede dugotrajnost, mogućnost ponovne upotrebe i popravljanje i reciklabilnost proizvoda napravljenih od netoksičnih materijala iz održivih izvora. Popravka bi trebala da postane uobičajena, čime bi se potrošačima obezbedilo pravo na popravku njihovih proizvoda.

4. OBEZBEDITI ČIST, BEZBEDAN I NETOKSIČAN CIKLUS MATERIJALA

Nula-zagađenje i netoksična životna sredina mogu se dostići kada supstance koje izazivaju zabrinutost budu izkorenjene pomoću strogih propisa, koji trenutno nedostaju. Može se izbeći prisustvo ovih supstanci u novim i recikliranim proizvodima tako što će se uspostaviti informacioni sistem o supstancama koje se nalaze u materijalima, artiklima, proizvodima i otpadu.

5. USPOSTAVITI EFIKASNE EKONOMSKE SUBVENCIJE ZA STRATEGIJE KOJIMA SE ŠTEDE RESURSI

Nacionalni poreski sistem i finansijske subvencije treba da promovišu aktivnosti ponovnog upravljanja, npr. smanjenje PDV-a za aktivnosti popravke i za second-hand proizvode i uvođenje naknade za jednokratnu ambalažu, dok ´Plati-koliko-si-bacio´ sistem stimuliše domaćinstva da stvaraju manje otpada. Na višem nivou, EU bi trebalo da stimuliše javne i privatne investicije u cirkularne aktivnosti koje se nalaze visoko pozicionirane u hijerarhiji upravljanja otpadom i da više ne pružaju podršku postrojenjima za dobijanje energije iz otpada.

6. PRIORITIZOVATI PREVENCIJU OTPADA U SKLOPU SHEMA PRODUŽENE ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA (EPR)

Sve EPR sheme trebalo bi da podrže prevenciju otpada tako što će finansirati i promovisati ponovnu upotrebu otpada i proizvoda i koristiti eko-modulaciju taksi da destimulišu ne-cirkularne proizvode. Pored toga, podržavamo proširenje EPR sistema i na druge grupe proizvoda (osim ambalaže i elektronske i električne opreme), ukoliko su u osmišljavanje ovog sistema uključene sve zainteresovane strane – socio ekonomski akteri, recikleri, civilno društvo, organizacije potrošača, lokalni nadležni organi.

7. STIMULISATI AMBALAŽU KOJA SE MOŽE PONOVO UPOTREBITI

Revizija osnovnih zahteva za ambalažu u sklopu Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu, trebalo bi da omogući ambiciozne propise sa jakim fokusom na ponovnu upotrebu, materijale koji nisu toksični i posle dužeg veka upotrebe, reciklažu. EU propisi trebalo bi da podrže implementaciju sistema ponovne upotrebe, uključujući sistem ponovnog punjenja i depozitni sistem, a to bi trebalo omogućiti uvođenjem ciljnih vrednosti za ponovnu upotrebu ambalaže do kraja 2022. godine.

8. KONTROLISATI & OGRANIČITI GLOBALNI TRANSPORT OTPADA

Otpad ne bi trebalo izvoziti u države koje nisu članice EU koje imaju labavije propise i neadekvatnu reciklažnu infrastrukturu. Umesto toga, Evropa treba da ponovo iskoristi i reciklira svoj sopstveni otpad što bliže njegovom mestu nastanka, na taj način stvarajući nova radna mesta na lokalu. Striktno sprovođenje novih amandmana na Bazelsku konvenciju je od ključnog značenja.

9. USPOSTAVITI ADEKVATNI PRAVNI OKVIR ZA HEMIJSKU RECIKLAŽU

Neophodne su jasne definicije i zahtevi kako bi se obezbedilo da hemijska reciklaža ne podriva cirkularnije pristupe koji su pozicionirani više u hijerarhiji upravljanja otpadom ili da ne dovede do štetnih dejstava po životnu sredinu. Ulazne sirovine treba ograničiti na degradiranu i kontaminiranu plastiku, nikada plastiku koja potiče iz odvojenog prikupljanja, a da izlaz bude ograničen na novu plastiku, a ne na gorivo.

10. IZBACIVANJE INSENERATORA ZA OTPAD

Evropa mora da podstakne prevenciju otpada i aktivnosti vezane za cirkularnu ekonomiju tako što će postepeno smanjivati kapacitete postojećih inseneratora za otpad i zaustaviti izgradnju novih postrojenja u EU. To je veoma važno kako bi se poboljšalo odvojeno prikupljanje otpada i obezbedila dekarbonizacija EU energetske mreže.

Izvor: EEB