0
10 načina na koji Evropski izbori 2019. godine mogu biti odlučujući za promenu politike u oblasti zaštite životne sredine

“Od ekstremnih vremenskih uslova do migrantske krize i porasta govora mržnje, Evropa se suočava sa brojnim izazovima koji predstavljaju direktnu pretnju njenim građanima i demokratiji. Evropski izbori 2019. godine su šansa da se neke stvari promene i predstave neki novi pristupi – oni koji će ozbiljno da se pozabave ovim izazovima i da posluže interesu mnogih, a ne nekolicine,” kaže Jeremy Wates, generalni sekretar European Environmental Bureau-a (EEB) –  članice Green 10 koalicije.

Predstavljamo 10 ciljeva Green 10 koalicije koji nose naziv ‘10 wins for people and planet‘ (10 pobeda za ljude i planetu):

1) Globalni lider u borbi sa klimatskim promenama

U sklopu Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, EU se saglasila da se ograniči globalni porast temperature na 1.5°C. Da bi se to postiglo, EU mora da značajno podigne svoje ciljeve za 2030. godinu za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, obnovljive vidove energije i uštedu energije. Neophodno je da se postigne potpuna dekarbonizacija evropske privrede do polovine ovog veka. To znači da se prestane sa upotrebom uglja, nafte i gasa, izbegavajući štetne alternative, kao što su neodrživa bio-energija, nuklearna energija i metode geo-inženjerstva  za smanjenje emisija CO2. Taj proces mora da se odvija uporedo sa ukidanjem javnog finansiranja ugljeničnih zagađivača i preorjentisanje na investicije u održivu ekonomiju.

2) Zdravi ekosistemi

EU se obavezala da zaustavi gubitak biodiverziteta i prekomerni ribolov, kao i krčenje šuma do 2020. godine. Iako je do sada učinjen mali napredak u ovoj oblasti, biljne i životinjske vrste postepeno nestaju alarmantnom brzinom, uglavnom zbog sve rasprostranjenije industrijske poljoprivrede i rapidnog razvoja infrastrukture, kao i klimatskih promena.

EU mora ozbiljno da shvati da mora da sprovodi svoje propise u oblasti  zaštite prirode, morskog okruženja i invazivnih stranih vrsta, i da primenjuje, a ne samo da revidira, okvirne propise o vodama. Mora da se odvoji dovoljno sredstava iz budžeta EU za zaštitu prirode, podsticanje prelaska sa upravljanja ribljim fondom na konzervaciju okeana, uvođenje radikalnih reformi u oblasti poljoprivrede, pokretanje globalnog pošumljavanja i podršku obnavljanju prirode.

3) Čisti vazduh za sve

Nova Komisija i Evropski parlament moraju što pre da se pozabave sa najvećom ekološkom pretnjom po zdravlje u Evropi. Aerozagađenje je uzrok više od 400.000 preuranjenih smrti svake godine u EU. Ono izaziva pogoršanje hroničnih bolesti i doprinosi visokim zdravstvenim, ekološkim i ekonomskim troškovima. Nova Komisija i Evropski parlament mora da obezbede puno sprovođenje propisa koji regulišu kvalitet vazduha u EU i da se odupru nastojanjima Vlada država članica EU da ih oslabe, uvedu nove propise za regulisanje glavnih izvora zagađenja (iz transportnog, energetskog, industrijskog, poljoprivrednog i sektora grejanja) i ažuriraju EU standarde kvaliteta vazduha, kako bi ih uskladili sa zahtevima Svetske zdravstvene organizacije.

4) Svetski lider u ˝čistom˝ transportu

´Dieselgate’ skandal pokazao je neuspeh EU napora da smanji emisije iz automobila i kamiona, ali je ponudio jedinstvenu mogućnost da se ubrza prelaz na potpuno čistu mobilnost. Sledeći Evropski parlament bi trebalo da reguliše eliminaciju zagađujućih materija, buke i emisija CO2, tako što bi pripremila strategiju koja bi učinila Evropu svetskim liderom u nula-emisijama i javnim prevozom  koji bi koristio čistu obnovljivu električnu energiju.

5) EU budžet iz koga će se finansirati rešavanje globalnih i evropskih ekoloških problema

Trenutačni budžet EU u velikoj meri je u suprotnosti sa principima EU i međunarodnim ciljevima o održivosti, klimi i zaštiti životne sredine. Nedavno objavljen predlog Komisije za sledeći budžet EU ne obuhvata pomak neophodan da pitanja klimatskih promena i životne sredine postanu ključni prioriteti posle 2020. godine. Sledeći budžet treba da bude u skladu sa međunarodnim obavezama u oblasti klimatskih promena, biodiverziteta i održivog razvoja, sa jasno definisanim, obavezujućim ciljem za potrošnju od 50% za klimatske promene i prirodu u svim budžetskim instrumentima, a da se fosilna goriva isključe iz svih programa. Pored toga, finansiranje EU LIFE programa trebalo bi da bude bar 1% ukupnog budžeta.

6) Detoksikacija budućnosti Evrope

Mnogi proizvodi sadrže hemikalije kao što su plastika, usporivači gorenja ili nano-materijali. Oni ugrožavaju životinjski svet, životnu sredinu i javno zdravlje – povećavajući rizik od ozbiljnih oboljenja kao što su rak, problem neplodnosti i neurorazvojnih poremećaja. Oni uzrokuju i prilično velike finansijske troškove. EU mora da smanji izloženost stanovništva opasnim hemikalijama, ubrzavajući prelazak na bezbednije alternative. Mora se regulisati zaštita životne sredine i zdravlja ljudi od pesticida, endokrinih disruptora i trovanja olovom, živom ili drugim toksičnim hemikalijama.

7) Čista cirkularna ekonomija: koristiti manje resursa, harmonizovati propise u oblasti hemikalija, proizvoda i otpada

Evropska kultura bacanja stvari samo pogoršava društvene nejednakosti, postaje pretnja javnom zdravlju i dovodi do osiromašenja resursa širom sveta. Loša usaglašenost propisa u oblasti hemikalija, proizvoda i otpada onemogućava zaštitu ciklusa materijala od toksičnih hemikalija. EU su potrebni koherentni propisi kako bi se sprečilo stvaranje otpada i promovisala upotreba dugotrajnih proizvoda koji mogu da se popravljaju i koji ne sadrže toksične materije. Opasne supstance ne bi trebalo da se nađu u recikliranim proizvodima. Taj pomak bi doprineo velikim uštedama, otvaranju novih radnih mesta, boljem zdravlju stanovništva i bezbednijoj životnoj sredini.

8) Transparentnija, demokratska i odgovornija Evropa

EU mora da garantuje pravo na informisanje, učešće i pravdu za sve. Mora da se otklone sve prepreke za punu primenu Arhuske konvencije tako što bi se poboljšao pristup pravdi. EU mora da obezbedi veću transparentnost u donošenju odluka na nivou EU i samog procesa lobiranja, i da poradi na zabrani prakse ‘okretnih vrata’ (tj. transfer kadrova između najviših funkcija u EU i privatnog sektora). Na ovaj način bi se ojačao legitimitet EU, obezbedilo izbalansirano učešće svih zainteresovanih strana, sprečio uticaj koorporacija u procesu donošenja odluka i izbegao konflikt interesa.

 

9) Trgovinski ugovori koji su u interesu građana, a ne velikih kompanija

Svi budući trgovinski ugovori EU moraju da daju prioritet javnim interesima, umesto što teže da maksimizuju obim trgovine i minimizuju troškove za multinacionalne kompanije. Posebne odredbe za arbitražu stranih investitora treba da budu isključene iz svih važećih i budućih trgovinskih ugovora. Pariski sporazum o klimatskim promenama, očuvanje životne sredine i klauzula o ‘nenarušavanju’ treba da se uključe u sve slobodne trgovinske sporazume, sa delovima koji su pravno obavezujući i koji primenjuju principe održivog razvoja.

10) Održiva Evropa koja poštuje planetarne granice

Kako bi uspela da ostvari ekološke ciljeve UN 2030 Agende održivog razvoja i obezbedi da se u Evropi živi prema ekološkim principima, EU mora da donese ambiciozan 8. Akcioni program za zaštitu životne sredine. Trenutni pristup ekonomiji koji se bazira na BDP-u, rezultovao je osiromašenjem resursa i izumiranju živih vrsta, povećavajući nejednakost, dug i broj siromašnih. Evropi su pod hitno potrebne nove ekonomske politike koje bi obezbedile dobrobit za sve, u okvir granica ekosistema koji omogućava život. Treba sprečiti da se troškovi zagađenja životne sredine prenesu na buduće generacije.

 

 

 

 

 

Autor teksta: EMILY MACINTOSH

Izvor: META – Weekly environmental news from across Europe